June, 2017

now browsing by month

 

Slucaj Mitic Mirjane iz sela Rajno Polje, opstina Leskovac

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 05.05. 2003 godine oko 11.00 sati u selu Rajno Polje, sudski izvrsitelj iz Opstinskog suda u Leskovcu Miroslav Jovic zv.”Misa”, sprovodio je prinudno izvrsenje, popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari iz kuce porodice Mitic, uz asistenciju pripadnika MUP-a RS SUP-a Leskovac, i zatvorenika iz Okruznog zatvora u Leskovcu.Sudski izvrsitelj policija i zatvorenici, nalazili su se na ulici ispred metalne kapije kroz koju se ulazi u dvoriste kuce porodice Mitic, dok se Mirjana nalzila u dvoristu pored iste metalne kapije, i sprecavala sudskog izvrsitelja da udje u dvoriste.U jednom trenutku sudski izvrsitelj je metalnom kapijom, kao sredstvom podobnim da telo tesko povredi i zdravlje tesko narusi, prikljestio desnu ruku Mitic Mirjane, nanevsi joj pri tome Laku telesnu povredu u vidu Nagnjecine desne podlaktice sa Oguljotinom koze desne podlaktice i krvarenjem iz oguljotine.Nakon toga je sudski izvrsitelj usao sa zatvorenicima u dvoriste, oduzeli traktor od porodice Mitic i napustili dvoriste a da povredjenoj Mirjani nije ukazaoo nikavu pomoc.Mirjani su pomoc ukazali pripdnici SUP-a Leskovac, donevsi joj vodu da se osvezi i umije.Za sluja je karakteristicno da sudski izvrsitelj nije bio ovlascen za primenu sile, vec su to mogli da rade samo pripadnici policije koji su tu bili prisutni.
Zoran od nas trazi pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja sudskog izvrsitelja Miroslava Jovica zbog primene sile prema njoj i nanosenja lakih teleshih povreda.
Za pravnu pomoc se nije obracala drugim NVO ili advokatima.

PONUDJENI DOKAZI

Od dokaza Zoran nudi Uverenje o zdravstvenom stanju Zdravstvenog centra u leskovcu br.87 od dana 07.05.2003 godine, izdato na ime Mitic Mirjane iz Rajnog Polja, kojim se konstatuje da ista ima Lake telesne povrede napred opisane, sliku Mitic Mirjane sa desnom podlakticom u zavoju, a kao dokaz mogu posluziti i svedocenja prisutnih Olge Marinskovi, Bozidara Milutinovica, Marinkovic Zorice i Bozidara Zivkovica svih iz Rajnog Polja.

Mirjanina desna ruka u zavoju

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

U radnjama sudskog izvrsitelja Opstinskog suda u Leskovcu Miroslava Jovica – Miska, u odnosu na Mitic Mirjanu iz Rajnog polja sa aspekta domaceg prava ima elemenata krivicnog dela Laka telesna povreda iz cl.54 st.2 KZRS, zatim povrede zabrane vredjanja fizickog i psihickog integriteta iz cl.12 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a sa spekta medjunarodnih propisa, sudski izvsitelj svojim ponasanjem i primenom sile prema Mitic Mirjani sto njegov posao nije, povredio je pravo na licnu bezbednost Mitic Mirjane iz cl.3 Deklaracije, cl.9 medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Predmet smo uzeli u zastupanje u smislu da cemo napisati krivicnu prijavu protiv sluzbenika Opstinskog suda u Leskovcu Miroslava Jovica za krivicno delo Laka telesna poivreda iz cl.54 st.2 KZRS, ucinjeno na stetu ostecene Mitic Mirjane iz Rajnog Polja.

Slucaj Miljkovic Dejana iz sela Turekovca kod Leskovca

CINJENICNI OPIS

II.Navodi da se dana 01.05.2003 godine oko 18.00 do 18,30 sati, putnickim vozilom u kome su se pored njega nalazili i Pesic Slavisa iz Leskovca ul.Djordja Kuna br.73 i Lazarevic Milan iz Leskovca ul.Djordja Kuna br.54, vracao se sa izleta na motel “Pasina cesma”.Ispod krivine u blizini motela doslo je do fizickog kontakta vozila kojim je upravljao Dejan i putnickog vozila koje je dolazilo iz suprotnog smsra bez vecih stetnih posledica.Zbog velike guzve Dejan nije mogao odmah da zaustavi vozilo i nastavio je kretanje, da bi nakon 200 do 300 metara od mesta kontakta, vozilo kojim je upravljao Dejan sustigao policajac saobracajne policije Sekretarijata unutrasnjih poslova u Leskovcu Cvetkovic Djordje koji se kretao sluzbenim motociklom, i bez ikakvog upozorenja i davanja znaka Dejanu da zaustavi vozilo, skrenuo motocikal i preprecio put vozilu kojim je upravljao Dejan sto je Dejana primoralo da naglo zakoci vozilo i isto skrene u desnu stranu sa puta u jarak da ne bi udario u policajca i motocikl.Dejan i njegovi putnici Slavisa i Milan izasli su zbunjeni iz vozila, a Dejan je upitao policajca recima”Brate zasto skrenu naglo tesmo izginemo” sto je ponovio dva puta, a policajac je od Dejana zatrazio vozacke isprave govoreci mu istovremeno da se udalji od njega.Po kazivanju Dejana i na osnovu izjava prisutnih Slavise i Milana, u trenutku kad je Dejan iz vozila uzeo isprave i davao ih policajcu, policajac Cvetkovic Djordje bez ikakvog povoda je siroko zamahuo levom rukom i pesnicom iste ruke zadao strahovit udarac Dejanu u lice u predelu nosa, od kog udarca je Dejan odleteo 2 – 3 metara od mesta na kome se nalzio i pao na kola policijske patrole koja je upravo pristigla na lice mesta, kratko se zadrzao na kolima a zatim pao na zemlju i drzeci se za lice jaukao dok je obilato krvario iz nosa u meri da mu je odeca bila krvava.Nakon toga se Dejan sam postavio u sedeci polozaj, i tako sedeo dva do tri minuta, a zatim teturajuci se pokusao da se pridigne ali je pao u sanac-jarak kraj puta.Nakon toga Dejanu je prisao Slavisa i Dejana podigao sa zemlje i naslonio ga na policijski auto, nakon cega su policajac iz patrole Zdravkovic Slavisa, koja je pristigla Dejana stavili u auto i umesto u zdravstvenu ustanovu radi pruzanja medicinske pomoci, odvezli ga u zgradu leskovacke policije gde je doveden oko 20.00 sati i ostavljen da sav krvav lezi na klupi u hodniku ispred dezurne sluzbe.

Tragovi krvnih podliva ispod Dejanovih ociju 6 dana nakon povredjivanja


Za vreme dok je boravio na klupi pored Dejana je prosao jedan policajac i cipelom ga sutnuo u podkolenicu leve noge nanevsi mu ranu na nozi u vidu trouglaste oguljotine cija je najduza strana oko 5 cm a visina oko 3 cm.Oko 20,30 sati u zgradu leskovacke policije dosao je Dejanov otac Miodrag i zatekao Dejana kako sav krvav lezi na klupi u hodniku policijske zgrade.Po recima Miodraga Dejan je bio u takvom stanju da nije mogao da sa sigurnoscu da ga prepozna.Policajci nisu dozvolili Dejanu da se opere od krvi, vec je njegov otac Miodrag mokrom maramicom brisao krv sa Dejanovog lica.Oko 23.00 sati stigao je komandir saobracajne policije koga Dejanov otac Miodrag poznaje po imenu Dalibor i Dejana koji se nalazio u napred opisanom stanju odveo u prostorije saobracajne policije da bi potpisao neki zapisnik ili izjavu, o cemu Dejan nije u stanju da se precizno izjasni.Nakon toga policajci su Dejanu urucili resenje o zadrzavanju bez broja, od 01.05.2003 godine, na koje je sluzbenik policije, a ne Dejan kao primalac, upisao datum prijema 01.05. bez navodjenja godine, a najverovatnije da bi uhvatio rok iz cl.229 st.2 ZKP, kao cas urucenja naveo 21,30 sati, sto po recima Dejana i njegovog oca Miodraga koji je bio prisutan u policiji od 20.30 sati dana 01.05.2003 godine, nije tacno.Resenje je doneto na osnovu cl.188 Zakona o prekrsajima, a trajanje zadrzavanja odredjeno je od 21,30 sati dana 01.05.2003 godine, nezavisno od toga sto je Dejan lisen slobode pre 20.00 sati tog dana, do 09,30 sati najverovatnije dana02.05.2003 godine, koji u resenju nije naveden, a imajuci u vidu odredbu cl.188 st.2 Zakona o prekrsajima koja dozvoljava zadrzavanje u trajanju do 12. sati.Kao razlog za zadrzavanje navedeno je da je Dejan kriticnom prilikom bio podvrgnut alkotestiranju, kojom prilikom je utvrdjeno da ima 1,50 gram promila alkohola u krvi, da je postao agresivan, te zbog opasnosti da ce nastaviti da upravlja vozilom u takvom stanju i ugroziti ostale ucesnike u saobracaju.Donosilac resenja o zadrzavanju Komandir SSP Porucnik Dalibor Randjelovic u obrazlozenju resenja o zadrzavanju nije naveo u kojim oblicima se ispoljavala navodna Dejanova agresivnost zbog cega je lisen slobode i zadrzan, niti je objasnio kako je moguce da lice koje policajac Cvetkovic Djordje doveo u polusvesno stanje udarivsi ga pesnicom u glavu, koje nije moglo od udarca da ustane sa zemlje uopste moze da upravlja vozilom.Nakon potpisivanja dokumenata u prostorijama saobracajne policije, i urucenja resenja o zadrzavanju policajci su Dejana stavili u celiju, odbivsi njegovu molbu da ga odvedu lekaru. U toku zadrzavanja policajci su dozvoljavali Dejanu da pije vodu i ide na WC.

Ogiljotina na potkolenici Dejanove leve noge koju je zadobio od policajca u hodniku zgrade policije u Leskovcu

Dana 02.05.2003 sati oko 09,30 sati policajci su Dejana izveli iz celije i odveli u Opstinski organ za prekrsaje u Leskovcu gde ga je sudija Mirjana Markovic, bez obzira na stanje u kome se nalazio, u odsustvu branioca, saslusala i resenjem Up.br.7290/03 –8 od dana 02.05.2003 godine, kaznila jedinstvenom novcanom kaznom u iznosu od 7.000, 00 dinara za prekrsaje iz cl.226 st.3 t.28 i cl.226 st.1 t.31 Zakona o osnovama bezbednosti saobracaja na putevima i izrekla mu zastitnu meru Zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca.Dejan je pusten na slobodu dana 02.05.2003 godine oko 11.00 sati, nakon cega se dana 03.05.2003 godine javio lekaru radi zbrinjavanja povreda koje su mu naneli policajac Cvetkovic Djordje i policajac u dezurnoj sluzbi policije, a dana 07.05.2003 godine Zdravstveni centar u Leskovcu je Dejanu izdao Uverenje o zdrvastvenom stanju br.86 iz koga se utvrdjuje da je Dejan imao povrede u vidu crvenila sa otokom ispod oba oko promera 4 cm x 1,5 cm, da je koren nosa otecen u velicunu oraha, da na levoj potkolenici spreda ima vidljivu ogrebotinu velicine 5 x 3 cm, a na grudnom kosu ogrebotinu u vidu linije duzine 8 cm. I frakturu nosa, na osnovu cega je lekar dr.Vesna Vasic zakljucila da se radi o GRANICNOJ PREMA LAKOJ TELESNOJ POVREDI.Obzirom na prednje, te na cinjeicu da Dejan poseduje rentgenski snimak nosa na kome se vide prelomi, trazicemo vestacenje od dr.Dordja Alempijevica iz Beograda o tezini navedenih povreda.Na nase pitanje da li je dosada prekrsajno ili krivicno kaznjavan Dejan izjavljuje da je osim za napred navedene saobracajne prekrsaje jednom novcano kaznjen od Opstinskog suda u Leskovcu, za neko delo koje po njegovom opisu najvise odgovara kr.delu Ucestvovanje u tuci.Naknadnom proverom u policiji saznali smo da je dejan sedam puta kaznjavan za prekrsaje iz oblasti saobracaja, jednom za prekrsaj iz zakona o Javnom redeu i miru i jednom je prekrsajno kaznjavan po Zakonu o oruzju i municiji, a da u njegovoj kaznenoj evidenciji ne stoji kaznjavanje od strane Opstinskog suda u Leskovcu.

PONUDJENI DOKAZI

Za navedeno Dejan nudi dokaze u vidu pismenih izjava svedoka Pesic Slavise i Lazarevic Miluna oba iz Leskovca, resenje o zadrzavanju SUP-a leskovac bez broja od dana 01.05.2003 godine,Resenje Opstinskog organa za prekrsaje Up.br.7290/03-8 od dana 02.05.2003 godine, lekarsko uverenje Zdravstvenog centra Leskovac br.86 od dana 07.05.2003 godine, fotografije tragova krvnih podliva ispod oba oka, i rane u vidu oguljotine na levoj nozi, koje su nacinjene dana 06.05.2003 godine, a moze se koristiti i izjava Dejanovog oca Miodraga koji navodi da je bio prisutan kada je policajac Cvetkovic Djordje inspektoru leskovackog SUP-a Zlakovic Zoranu zv.”Brka” izjavio da je “razvalio” Dejana.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa spekta domaceg zakonodavstva policajac SUP_a Leskovac Cvetkovic Djordja i policajac u dezurnoj sluzbi SUP-a Leskovac , prema Dejanu Milenkovicu primenili su fizicku snagu protivno odredbama cl.22 Zakona o unutrasnjim poslovima i cl. 1 i cl.4 st.1 Pravilnika o uslovima i nacinu upotrebe sredstava prinude, a pogotovu odredbi cl.2 tog pravilnika koji propisuje da se sredstva prinude upotrebljavaju tako”da se sluzbeni zadatak obavi sa NAJMANJE STETNIH POSLEDICA po lice protiv koga se sredstvo prinude upotrebljava” sto ovde ocigledno nije bio slucaj, te u radnjama policajca Cvetkovic Djordja i policajca u dezurnoj sluzbi u odnosu na Dejana ima elementa kr.dela Zlostava u Sluzbi iz cl.66 KZRS a u slucaju da dr.Alempijevic utvrdi da kod Dejana postoji Teska telesna povreda u radnjama policajca Cvetkovica ima elemenatakrivicnog dela Teska telesna povreda iz cl.53 st.1 KZRS.Ovakvo ponasanje je protivno i odredbi cl.26 st.2 Ustava Srbije i cl.12 st.Povelje o ljudskim i manjinskim pravima Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, i cl.17 st. 1 i cl.19 st.1 Uputstva o policijskoj etici i nacinu obavljanja poslova u policiji, obzirom da Dejanu koji je bio vidno povredjen policajci nisu omogucili medicinsko zbrinjavanje popvreda.
Sa spekta medjunarodnopravnih akata ponasanje policajaca SUP-a leskovac Cvetkovic Djordje i policajca u dezurnoj sluzbi policije prema Dejanu u suprotnosti je sa zabranom mucenja svirepog i necovecnog postupanja ili kaznjavanja ljudi koja je propisana u cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mucenja i drugih svirepih nehumanih ili ponizavajucih postupaka i kazni, i cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i odredbama Smernica za politiku Evropske unije prema trecim zemljama u odnosu na torturu i druge oblike okrutnog necovecnog ili ponizavajacug postupanja i kaznjavanja, br.2342 od 09.04.2001 godine.

 

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Stranka se obraca samo nama za pravnu pomoc radi krivicnog gonjenje policajaca SUP-a Leskovac.Predmet smo uzeli za zastupanje, i nakon konsultacija sa dr.Alempijevicem u pogledu tezine telesnih povreda koje je Dejanu zadao policajac Cvetkovic Djorje preduzecemo odgovarajuca pravna sredstva.Takodje planiramo da ostvaraimo saradnju sa SUP-om Leskovac radi obostranog obavestavanja o slucaju i dobijanja potpunijih cinjenicnih podataka o istom.

Slucaj Nesic Igora, Radovanovic Milana, Janackovic Vladimira, Mihajlovic Nebojse, Djuric Vladimira, Stojiljkovic Borislava iz Leskovca

Nesic Igor se javlja licno dolaskom u kancelariju, za Radovic Milana otac Ljubisa, za Janackovic Vladimira majka Janackovic Ljiljana, za Mihajlovic Nebojsu majka Mihajlovic Zagorka, za Djuric Vladimira majka Djuric Zora , za Stojiljkovic Borislava majka Stojiljkovic Persida, svi licno dolaze u kancelariju za koju su culi preko medija a na preporuku prijatelja.Nakon pustanja iz pritvora dana 30.05.2003 godine u kancelariju Odbora dosli su Radovanovic, Janackovic, Mihajlovic i Stojiljkovic te cinjenicni opis slucaja dopunjujemo njihovim izjavama.

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Cinjenicni opis slucaja dat je na osnovu kazivanja Nesic Igora koji je bio neposredni ucesnik dogadjaja i prikupljenih izjava od vise ucesnika i prilozene dokumentacije, dana 07.05.2003 godine, u Zelezniku u vecernjim casovima nakon odigrane kosarkaske utakmice izmedju KK”Zdravlje” iz Leskovca i KK”Zeleznik” iz Zeleznika navedena lica i jos oko njih 50, po izlasku iz sportske hale, usli su u autobus prevoznika”Stevan turs” iz Vlasotinca, i krenuli put Leskovca.Nakon predjenih stotinak metara neko je spolja kamenicama polomio dva stakla na levoj strani autobusa, staklo se prosulo po navijacima KK”Zdravlja” u autobusu, a nakon zaustavljanja autobusa jedna grupa navijaca je izasla iz autobusa i fizicki se obracunala sa licima koja su polomila staklo.Nakon toga intervenisala je policijska patrola koja je smirila navijace, a navijacima KK”Zdravlja” komandir patrole je naredio da udju u autobus, a vozacu da prati policijski auto.Nakon 15 tak minuta voznje autobus je naglo zaustavljen od pripadnika interventne jedinice Mup-a RS SUP-a Beograd, ciji su pripadnici sa kacigama usli u autobus, svim putnicima naredili da sagnu glave a onda su poceli da sluzbenim palicama i pesnicama tuku putnike bez kriterijuma, udarajuci ih po glavama ledjima rukama i uopste gde su stigli.Desetak navijaca medju kojima i navedena lica su pripadnici policije izveli iz autobusa i aispred autobusa ih tukli palicama i pesnicama.Svi tuceni su zadobili lake telesne povrede od udaraca o cemu nam je nesic Igor doneo fotografiju hematoma na levoj slabini, dok su povrede ostalih konstantovane na pregledu u Urgentnom centru u Beogradu.Prilikom zlostavljanja policajci su navijace vredjali na najpogrdniji nacin, nazivajuci ih narkomanima, kriminalcima, zatim pozivali navijace”da im “polizu mokra jaja””da im popuse” a nakon batinanja zapretili svima da nesmeju nikome da govore o ovome jer ce”Ih zaklati kao cetnici”.
Stojiljkovic Borislav izjavljuje da je u autobus uslo 5-7 policajaca sa kacigama i stitnicima, da su policajci tom prilikom svim putnicima psovali”Majku pedersku, narkomansku i seljacku”da je jedan policajac palicom udario Borislava 5-6 puta po glavi, kicmi i vratu, bez obzira sto je Borislav po naredjenju policije sedeo na sedistu autobusa sa pognutom glavom, bije pruzao ni aktivan ni pasivan otpor.
Radovanovic Milan navodi da je prvi policajac koji je usao u autobus poceo redom da tuce sve putnike, a kada je poceo da tuce putnika u pretposlednjem redu ispred Milana, Milan je podigao glavu da vidi koje je to lice, a policajac mu se obratio recima “Sta gledas” i zamahnuo palicom da Milana udari u glavu, Milan je ispred glave stavio ruku tako da ga je policajac palicom udario po prstima desne ruke i po arkadi levog oka koja je pukla i pocela da krvari, a ispod oka se stvorio hematom, cije postojanje je konstatovano u urgentnom centru, a to je video i svedok Stankovic Gradimir iz Leskovca ul.Djure Salaja S-8/ .Od udarca policijskom aplicom u glavu, Milan je pao na pod autobusa, policajac ga je jednim krajempolicijskih “lisica” vezao za jednu ruku i vukao ga po podu autobusa, istovremeno pretio Milanu da ce ga baciti kroz prozor autobusa na kome je bilo polomljeno staklo, pa je u jednom trenutku policajac podigao Milana sa poda i poceo da ga gura ka prozoru, dok su ga palicama i pesnicama udarcima po ledjima tukli i ostali policajci u autobusu.Nakon toga policajci su Milana izvukli iz autobusa a napolju su nastavili da ga tuku policajaci palicama, pesnicama sutirali su ga cizmama po telu “ko je gde stigao” kako kaze Milan.Nakon batinanja policajci su bacili Milana na haubu dzipa koja je bila vrela sa licem na haubi, a na Milanovu molbu da ga sklone sa vrele haube policajci su ga bacili na zemlju u travu.
Janackovic Vladimir izjavljuje da ga je u autobusu jedan policajac palicom dva puta udario izmedju potiljka i vrata, a zatim ga izveo iz autobusa gde su ga tukla 7-8 policajaca,palicama, pesnicama sutirali ga cizmama po celom telu od kojih batina je 2 puta padao na zemlju, gde je pri prvom padu ostao da lezi 5-6 minuta.Od batina je imao krvne podlive po celom telu.Od strane policije odveden je u Urgentni centar u Beogradu, apovrede su videli svi napred navedeni koji su sa njim bili.

(Krvni podliv na levoj slabini Nesic Igora iz Leskovca nakon zlostavljanja od strane policije)

Mihajlovic Nebojsa navodi da su ga u autobusu tukla 5-6 policajaca da je od udarca palicom po glavi zadobio uzduzni hematom iznad desnog uva a na levoj strani lica u predelu vilice ogroman hematom koji mu je deformisao izgled. Nakon toga u autobus je usao vozac dzipa “Grand Ciroki” u civilu koji je bio istovremeno i telohranitelj dr.nebojse Covica podpresednika republicke Vlade, naredio policajcima da izvedu Nebojsu van iz autobusa, nakon cega su policajci Mihajlovica bukvalno izbacili iz autobusa i njih 5-6 poceli da ga tuku palicama pesnicama i sutirajuci ga po celom telu dok su ga dva policajca drzala za ruke, dok ka je jedan policajac savijenim kolenom udarao u grudi.Nakon toga su ga policajci priljubili licem prema autobusu sa rukama na ledjima, naredili mu da rasiri noge a jedan policajac ga je palicom udarao izmedju nogu a lice u civilu je Mihajlovica udaralo po glavi i telu od kojih udaraca je Mihajlovic pao na zemlju sa licem prema zemlji dok mu je lice u civilu selo na ledja i nastavilo da ga pesnicama udara po ledjima, govoreci mu “Sada padas” sto su videli i culi svi prisutni.Nakon toga policajci su Mihajlovica podigli sa zemlji i naslonili ga na dzip licem prema vreloj haubi, a na njegovo trazenje da ga sklone sa vrele haube policajci su Mihajlovica bacili na zemlju u travu.
Radovanovic Mihajlovic i Janackovic izjavljuju da su prilkom dovodjenja u prostorije OUP-a Cukarica bili primorani od strane policije da dva sata sede na podu, da su njima i Djuricu i Stojiljkovicu policajci urucili resenja o zadrzavanju ali im nisu omogucili fakticku pomoc branioca za pisanje zalbe, da im istrazni sudija Drugog Opstinskog suda u Beogradu Rajko Ilic u istazi Ki.br.982/03, nije omogucio fakticku pomoc branioca da kako kazu “dodeljenog branioca nisu videli” protivno odredbi cl.89 st.9 ZKP, da ih je sudija saslusavao u odsustvu branioca ali protivno odredbi cl.251 st.1 ZKP u prisustvu inspektora policije, koji su nasim klijentima sugerisala da na sudijina pitanja “od cega i od koga su zadobili povrede” odgovaraju da to nije od policije.Policija nije obavestila njihove roditelje o zadrzavanju u policiji niti je to ucinio istrazni sudija.
Nakon toga policija po nalogu policije autobus i putnici su odvezeni u SUP_Cukarica, gde im je naredjeno da jos jedan sat drze sagnute glave, a uslucaju da je neko podigao glavu bio je batinanan sluzbenim palicama.Jadna grupa putnika iz autobuca medju kojima i navedena lica osim Nesic Igora, odvedeni su u zgradi policije gde su zadrzani i ispitivani.Putnici autobusa zadrzani su od strane policije od 22,30 sati dana 07.05.2003 godine do 06.10 sati dana 08.05.2003 godine, a da osim Milanu, Vladimiru, Nebojsi, Djuric Vladimiru, Stojiljkovic Borislavu, nikome nije dato resenje o zdrzavanju.Oko 05.30 sati policija je sve putnike autobusa fotografisala, a u 06.10 sati dana 08,05.2003 godine oslobodila sve putnike osim Radovanovic Milana, janackovic Vladimira, Mihajlovic Nebojse, Djuric Vladimira, Stojiljkovic Borislava koji su odvedeni dezurnom istraznom sudiji Drugog Opstinskog suda u Beogradu Rajku Ilicu, koji im je resenjem Ki.br.982/03 od dana 08.03.2003 godine, odredio pritvor u trajanju od mesec dana.Interesantno je da u resenju o odredjivanju pritvora protivno odredbama ZKP Istrazni sudija nije naveo i obrazlozio cinjenice iz kojih proizilazi Osnovana sumnja da su imenovani ucinili krivicna dela nasilnicko ponasanje iz cl.220 st.2 u vezi st.1 KZRS, Izazivanje opste opasnosti iz cl.187 st.3 u vezi st.1 KZRS i Ometanje OSL u obavljanju poslova bezbednosti ili odrzavanja javnog reda i mira iz cl.23 st.2 u vezi sa st.1 ZJRM, niti je protivno zakonu dao cinjenicni opis tih dela, tako da je resenje o odredjivanju pritvora umesto da bude KONKRETNO krajnje APSTRAKTNO.
Nesic Igor navodi da ga je u autobusu jedan policajac glavom udario u glavu, zatim palicom u desnu ruku a da ga je policajac nakon toga izbacio iz autobusa , gde su ga ispred autobusa najmanje cetri policajca tukla palicama po ledjima, sutirali ga i gazili po nogama.Navodi da dosada nije prekrsajno ni krivicno kaznjavan.
Sva navedena lica traze da se utvrdi istina o navedenom dogadjaju, pruzanje pravne pomoci pritvorenima i krivicno gonjenje policajaca za masovno zlostavljanje putnika autobusa, koje je manifestovano batinama, vredjanjem i ponizavanje, bez ikakvih kriterijuma.

PONUDJENI DOKAZI

Nude resenje istraznog sudije Drugog Opstinskog suda u beogradu Ki.br.980/03 o odredjivanju pritvora protiv navedenih lica, resenje SUP-a Beograd OUP-a Cukarica br.6897/03 LS 2117/03 od 08.05.2003 godine, o zadrzavanju Stojiljkovic Borislava, koje imenovanom nije uruceno u roku od 2 sata od zadrzavanja, jer je zadrzana oko 22,30 sati 07.05.2003 godine a resenje mu je uruceno 08.05.2003 godine u 06,30 sati, kao i pismenih izjava vise lica koja su prisustvovala dogadjaju i bila takodje pretucena i vredjana od strane policajaca.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa aspekta medjunarodnih propisa u konkretnom slucaju u radnjama policajaca MUP-a RS SUP-a Beograd u odnosu na sve putnike iz autobusa postoji masovno krsenje zabrana mucenja svirepog necovecnog ili ponizavajuceg postupanja kojim se vredja ljudsko dostojanstvo propisana cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i generalno odredba Konvencije UN proptiv mucenje i drugig svirepih necovecnih ponizavajucih postupaka i kazni, a osim u odnosu na navedena lica i policajci su ostalim licima protipravno uskratili pravao na slobodu i slobodu kretanja, drzeci ih 8 sati bez resenja o zadrzavanju, a pretnjama da ce putnike zaklati povredili i njihovo pravo na licnu bezbednost koja su prava predvidjena cl.3 i cl.12 Deklaracije.
Sa aspekta domacih propisa policajci MUP-a RS, SUP-a Beograd povredili su prava na slobodu, na ljudsko dostojanstvo,putnika iz autobusa koja su im kao gradjanima priznata cl.15, i 18 Ustava Republike Srbije i prava iz cl.1, cl.12 st.1 i 2, cl.14 st.1 2 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a sa aspekta domaceg krivicnopravnog zakonodavstva u radnjama policajaca prema putnicima autobusa ima elemenata kr. dela Protivpravnog lisenja slobode iz cl.63 st.3 u vezi st.1 KZRS, kr.dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 KZRS i kr.dela Ugrozavanje sigurnosti iz cl.67 st.2 KZRS.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Predmet smo uzeli u zastupanje, u smislu pozivanja na krivicnu odgovornost policajaca MUP-a RS SUP-a Beograd, koji su izvrsili ovako masovno zlostavljanje ljudi bez ikakavog kriterijuma uz istovremeno vredjanje njihovog ljudskog dostojanstva i postavljanja pitanja odgovornosti MUP-a RS za ovakvo ponasanje njegovih sluzbenika jer zvanicno tvrdi da nema vise policijskog nasilja nad gradjanima mimo pravilnika o upotrebi sredstava prinude u policiji.

Slucaj Jovic Gradimira po nacionalnosti Srbin 46 godina star, drzavljanin Srbije i CrneGore, iz sela Bratmilovce, opstina Leskovac

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 31.01.2003 godine, oko 00,30 sati, u Leskovcu ispred stovarista NIS”Jugopetrola” a ispred nadvoznjaka za Bratmilovce Jovic Gradimir je imao zustru svadju sa svojom kcerkom Jovic Anitom iz Bratmilovca i njenim momkom Draganom, za koga je Anita htela da se uda bez dozvole svog oca Gradimira, zbog cega je Dragan u jednom trenutku pozvao telefonom patrolu saobracajne policije Sekretarijata za unutrasnje poslove ili SUP-a Leskovac koja je intervenisala na licu mesta da bi smirila Gradimira, sa jedne strane i Anitu i Dragana sa druge strane. Prilikom svadje Gradimir je Draganu uputio reci pretnje “Jebacu ti majku, ako joj se nesto desi”, misleci pri tome na cerku Anitu, sto su culi i prisutni policajaci iz patrole Dejan Mihajlovic i jos jedan policajac koga Gradimir nezna po imenu i prezimenu. Nakon toga Gradimir je seo na biciklu i uputio se u pravcu Bratmilovca preko nadvoznjaka na autoputu negde oko 01.00 sati.Dok se biciklom spustao putem na drugu stranu nadvoznjaka, policajci iz patrole Mihajlovic Dejan i drugi, prestigla su ga policijskim kolima, kolima mu preprecili put, oba policajca su izasla iz kola a policajac Mihajlovic se posao u pravcu Gradimira koji je sisao sa bicikle, istovremeno govoreci Gradimiru”Jeli bre kome ti psujes majku, policiji se majka ne psuje”, na sta je Gradimir odgovorio policajcu Mihajlovicu, da on policiji nije psovao majku, a da oni mogu da kazu sada sta hoce.U tom trenutku policajac Mihajlovic je dlanom desne ruke udari Gradimira u levu slepoocnicu, a zatim dlanom leve ruke u desnu slepoocnicu, od kojih udaraca je Gradimir poceo da gubi vid i svest. Nakon toga policajac Mihajlovic je uhvatio Gradimira za ruku i poveo ga prema patrolnim kolima govoreci mu “Ulazi u kola” a kada se Gradimir sagnuo da bi usao u kola policajac Mihajlovic ga je okrenuo prema sebi, i savujenim kolenom dsne noge Gradimira udario u stomak u blizini pupka sa leve strane, od kog udarca je Gradimir pao najpre na koleno a zatim na zemlju, jaucuci od bolova i recima”Jao ubi me” misleci na policajca, dok je policajac Mihajlovic govorio Gradimiru”Sta se deres, ovaj je lud” istovremeno policijskim“lisicama” Gradimiru vezao ruke a zatim je policajac naredeio Gradimiru da ustane sa zemlje.Kako Gradimir zbog bolova, i polozaja u kome se nalazio nije mogao vezan da ustane sa zemlje, obadva policajca Mihajlovic i drugi cije ime Gradimir nezna, poceli su da sutiraju Gradimira u ledja, sutnuvsi ga po nekoliko puta, a zatim su gradimira uhvatili za ruke, podigli ga sa zemlje ubacili u patrolna kola i odveli ga u zgradu poliije, gde su Gradimira ostavili da sedi na klupi u hodnilu, vezan lisicama do 03.00 sati, kada je drugi policajac iz patrole skinuo “lisice” sa Gradimirovih ruku i rekao mu da ide kuci.Resenje o zadrzavanju u policiji, od 01.00 do 03.00 sati dana 31,01.2003 godine, policajci nisu dali Gradimiru.Obzirom da je Gradimir od batinanja osecao bolove u stomaku, i imao nagon za povracanjem, javi se lekaru na Hitnoj sluzbi Doma zdravlja u Leskovcu, gde ga je pregledo dr.Zdravkovicu i nasao da Gradimir ima LAKE TELESNE POVREDE u vidu CRVENILA ispod desnog uva nepravilnog oblika velicine 2 x 2 cm, NAGNJECENJE GLAVE u predelu slepocnice, zbog necitgog rukopisa lekara, nevidi se dali na levoj ili desnoj strani glave, na rukama MODRICE u vidu pruge sirine oko 1 cm na spoju podlaktice i sake, i da su iste povrede nanesene tupinom mehanickog orudja, o cemu je Gradimiru dana 24.02.2003 godine izdao Uverenje o zdravstvenom stanju br.38 od dana 24.02.2003 godine, i dao mu uput za dalje lecenje.Nakon laboratorijskih ispitivanja, i snimanja trbusne duplje ultrazvukom, u 08.00 sati dana 31.01.2003 godine, lekar hirurg dr.Ivan Pesic je Gradimira primio i ostavio na lecenje na Hirurskom odeljenju Bolnice Zdravstvenog centra u Leskovcu, zbog pojave slobodne tecnosti u stomaku, gde mu je ukljucena infuzija i gde je ostao do 04.02.2003 godine.Nakon otpustanja sa bolnickog lecenja dr.Ivan Pesic je Gradimiru dao Uverenej br.24 od dana 06.02.2003 godine iz koga se vidi da je Gradimir zadobio povrede u vidu NAGNJECENJA TELA, NAGNJECENJA TRBUSNOG ZIDA ANAMNESTICKI, NAGNJECENJA RUCJA OBOSTRANO I NAGNJECENJA LOPATICNOG PREELA LEVO, sto sve predstavlja LAKU TELESNU POVREDU.

Gradimir Jović u bolničkom krevetu

U toku treceg dana Gradimirovog boravka u bolnici, Gradimira je posetila ekipa leskovacke televizije, snimila ga u bolnickom kretvetu i prilog emitovala u lokalnom Dnevniku.Nakon toga lekar leskovacke bolnice Zvonko Stojanovic, koji je Gradimira snimao ultrazvukom pre prijema na bolnicko lecenje, i tom prilikom nasao da Gradimir ima slobodnu tecnost u stomaku, sto je na video zapisu potvrdio i njegov odeljenjski lekar, dosao je u civilu na odeljenje hirurgije leskovacke bolnice usao u Gradimirovu sobu, Gradimira pitao da li je on taj o kome je izvestila leskovacka televizija da je zlostavljan od strane policije, a kada je Gradimir potvrdno odgovorio dr,Stojanovic je odgovorio Gradimiru da on njega, misleci na Gradimira, nikada nije snimao niti je nasao da Gradimir u stomaku ima slobodne tecnosti, zatim je bez naloga odeljenjskog lekara i bez pratnje medicinskog osoblja sa Hirurskog odeljenja, Gradimira odveo na ponovno snimanje ultrazvukom a nakon snimanja na istom obrascu nalaza gde je prilikom prijema Gradimira u Bolnicu dana 31,01.2003 godine, nasao da Gradimir IMA slobodnu tecnost u stomaku, ispod tog nalaza napisao NOVI nalaz, ali sada da Gradimir NEMA nikakve slobodne tecnosti u stomaku.Gradimir izjavljuje da je dr.Stojanovic to uradio pod pritiskom policije, koja nastoji da slucaj prikrije, na sta ukazuje i cinjenica da je za Uverenje o zdravstvenom stanju morao da ceka 24 dana.
Navodi da je od leskovacke policije dobio poziv KU.br.136/03 od dana 14.02.2003 godine, radi saslusanja u pravcu krivicnog dela Ugrozavanje sigurnosti, sa jasnim ciljem policije da policajce nasilnike zastiti, optuzivanjem njihove zrtve.
Od Odbora za ljudska prava u Leskovcu trazi pravnu pomoca radi krivicnog gonjenja policajaca SUP-a Leskovac.

Gradimirova ruka nakon trećeg dana u bolnici

PONUDJENI DOKAZI

Otpusna lista sa epikrizom OJ Bolnice-Hirurgija Zdravstvenog centra u Leskovcu mat br.1639, Uverenje Zdravstvenog centra Leskovac br.24 od dana 06.02.2003 godine izdato od dr.Ivana Pesica, Uverenje o zdravstvenom stanju Zdravstvenog centra Leskovac br.38 od dana 24.02.2003 godine, posedujemo i video snimak o Gradimirovom boravku u leskovackoj Bolnici na odeljenju Hirurgije sa izjavom odeljenjskog lekara o zdravstvenom stanju Gradimira, saslusanje policajaca Dejana Mihajlovica i drugog ucesnika u patroli i Gradimirovom zlostavljanju, saslusanje Gradimira kao ostecenog, i saslusanje Anite Jovic i njenog momka Dragana na okolnost da je Gradimir bio zdrav kada je nakon svadje sa njima biciklom krenuo u pravcu nadvoznjaka i Bratmilovca, pre nego sto su ga zaustavili policajci SUP-a Leskova.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa aspekta medjunarodnopravnih propisa, a na osnovu ponudjenih dokaza, postupanje policajaca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata za unutrasnje poslove u Leskovcu Dejana Mihajlovica i drugog, predstavlja grubo kresenje zabrane mucenja, svirepog, necovecnog i ponizavajuceg postupanja iz cl.5 i cl.9 Deklaracije Generalne skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, cl.7 i cl.9 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, cl.3 i cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, imajuci u vidu cinjenicu da je Gradimir od strane policije ne samo zlostavljan, protivno navedenim propisima i Pravilniku o uslovima i nacinu primene sredstava prinude u policiji, kojom prilikom je zadobio Lake telesne povrede, vec jei i lisen slobode i zadrzan u zgradi policije, dva sata, od 01.00 do 03.00 sati dana 31,01.2003 godine, bez resenja o zadrzavanju, protivno odredbi cl.12 Zakona o unutrasnjim poslovima i cl.229 st.2 Zakonika o krivicnom postupku.
Sa aspekta domaceg zakonodavstva navedeni policajci su na vaden nacin u odnosu na Gradimira Jovica iz Bratmilovca ucinili krivicna dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 i Protivpravno lisenje slobode iz cl.63 st.3 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Odbor za ljudska prava u Leskovcu je navedeni slucaj uzeo u zastupanje u smislu sto ce protiv policajaca SUP-a Leskovac Dejana Mihajlovica i drugog podneti krivicne prijave Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu za krivicna dela Zlostava u sluzbi i Protivpravno lisenje slobode koja su ucinili na stetu Gradimira Jovica iz Bratmilovca.
Posebno se spremamo da Direktora Zdravstvenog centra u Leskovcu upozorimo da je praksa da se zrtvama policijskog nasilja Uverenja o zdravstvenom stanju izdaju 24 dana nakon zlostavljanja, i dr.Zvonka Stojanovica, koji je po svemu sudeci pod policijskim pritiskom odstupio od sopstvenog nalaza dobijenog snimanjem Gradimirovog stomaka na ultrazvuku, i uopste oprikrivanje medicinskih dokaza o pvredama zrtve policijske torture, u suprotnosti sa Rezolucijom o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije iz 1990 godine, a po mogucnosti direktoru cemo dostaviti primerak te rezolucije.

Slucaj Miladinovic Velibora, Srbina po nacionalnosti, 30 godina starog, iz sela Zlatanci, opstina Crna Trava

Miladinovic Velibor je mlad covek, rodjen 22.12.1971 godine.Vojni je invalid, pete kategorije, sa opekotinama III stepena, na 43% koze, sa 70% ostecenja vida na na desnom oku i m15% ostecenja vida na levom oku.U toku lecenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, boravio je 6 meseci pod staklenim zvonom.Pri hodu vidljivo hramlje, i nestabilan je na nogama.
Dana 22.10.2002 godine u Crnoj Travi, u kaficu “Galerija” oko 22.00 sati Velibor je sedeo za stolom u drustvu Cvetkovic Gorana, Ilic Aleksandra, Nikolic Viktora, Radisavljevic Mileta zv.”Dzuboks’, Stamenkovic Djana, Miltenovic Zarka i Velickovic Danijela svi iz Crne Trave. Sluzbenik Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata unutrasnjih poslova u Leskovcu i Komadir policijske stanice u Crnoj Travi po imenu Ratko, koji je bio bez uniforme, i u alkoholisanom stanju, prisao je stolu za kojim je sedeo Velibor i od Velibora zatrazio Licnu kartu na uvid.Nakon sto mu je Velibor bez pogovora dao Licnu kartu na uvid, komandir Ratko je pitao Velibora”Gde su ti brkovi” mada Velibor ni na slici u Licnoj karti ni konkretnom prilikom nije imao brkove.Na Veliborovu primedbu da nikada nije nosio brkove, komandir Ratko je Veliboru rekao “Sada ces da podjes samnom da objasnis gde su ti brkovi” na sta su prisutni poceli da se smeju.Bez obzira sto je Velibor bez pogovora i otpora ustao sa stola i posao iz kafica, komandir Ratko je rukama gurao Velibora ka izlazu iz kafica, sto su videli svi prisutni u kaficu,a nakon sto su izasli na ulicu komandir Ratko je rukom uhvatio Velibora za odecu i poceo da ga vuce ka zgradi policije, na nacin sto bi Velibora gurnuo ispred sebe, pa bi ga odmah zatim povukao unazad, koristeci pri tome Veliborovu nestabilnost na nogama. Zatim je komandir Ratko obema rukama uhvatio Velibora za dzemper u predelu grudi uneo se Veliboru u lice i uputio mu reci uvrede da je Velibor”Govno” “Djubre”, nakom toga je komadir Velibora drzao za dzemper samo levom rukom, dok je desnom rukom uhvatio drsku pistolja koji mu je bio za pojasom govoreci Veliboru”Hoces sada da izvadim pistolj, da te ubijem” na sta je prestravljeni Velibor, uplasen za svoj zivot, uspeo samo da izusti”Necu” a nakon toga komandir Ratko je iz pojasa, desnom rukom, i izvukao pistolj i drzaci pistolj pored butine desne noge, od straha obamrlom Veliboru uputio reci pretnje”Sada cu da ti nabijem pistolj u usta” “Sada cu da ti pucam u usta, da ti raznesem glavu” a nakon toga odgurnuo Velibora koji je teturajuci se odleteo 2-3 metra.Sve ovo posmatrala je videla i cula Radmila Kitanovic iz sela Rajcetine, opstina Crna Trava koja se nalazila na ulici desetak metara od mesta dogadjaja, sto je sutradan u razgovoru sa Veliborom i potvrdila.Nakon sto je Velibor prekoracio prag ulaza u zgradu policijske stanice, komandir Ratko je Velibora gurnuo prema zidu govoreci mu da podigne ruke uvis, a cipelama je sutirao Velibora po bolesnim potkolenicama nogu, da bi Veliboru rasirio noge, ostavivsi ga kratko vreme da tako stoji, a zatim naredio Veliboru da udje u sobu dezurnih policajaca u kojoj su se nalzili policajci Stankovic Milovan i policajac po imenu Julijan, i Nikolic Viktor koji je usao u zgradu policije i zamolio komandira Ratka da ne tuce Velibora. velibor je zamolio prisutne policajce da mu pomognu i da ga spasu daljeg zlostavljanja od strane komandira Ratka, ali je policajac Milovan samo nemocno slagnuo ramenima, dok je komadir ratko glasno govorio’Ja sam ovde komandir, ovde oni mene moraju da slusaju” a nakon toga je policajac Julijan odveo Velibora u malu prostoriju bez svetla, gde je ostao 2-3 minuta, a nakon toga ga je komandir opet pozvao u sobu dezurnih policajaca, gde je Veliboru govorio da nije trebalo da stane u niciju zastitu i da je pavilo da uvek nevin ispasta.na Veliborovu primedbu da ne namerava da predje polako preko ovakvog zlostavljanja, komandir Ratko je naredio dezurnim policajcima da u zgradu policije privedu sve koji su bili prisutni u kaficu, da im ne dozvole da medjusobno razgovaraju, niti da sede vec da stoje u hodniku policijske zgrade, da se pozove sudija za prekrsaje i da se Velibor po hitnom postupku posalje u zatvor, jer je navodno komadira Ratka”ometao u obavljanju poslova bezbednosti”.Obzirom da policajci nisu tako postupili komandir Ratko je naredio policajcima da Veliboru dadu papir i olovku a Veliboru naredio da napise izjavu u vezi dogadjaja, kojom prilikom je komandir Ratko diktirao i naredjivao Veliboru sta da pise, a posebno naredjivao da Velibor u “svojoj’ izjavi napise da je video da je neko u kaficu slomio casu i tanjir, sto Velibor nije video, te je Velibor u izjavi i to napisao ali uz primedbu da to pise po diktatu i naredbi komandira Ratka, u strahu za svoje fizicko zdravlje i integritet.veliborova pisana izjava je ostala na stolu u policijskoj stanici sto su videli i prisutni policajci.Nakon toga komandir Ratko je naredio policajcu Milovanu Stankovicu, da velibora ne pusta na slobodu do 07.00 sati dok ne dodje sudija za prekrsaje, a da nakon toga velibora vodi u zatvor, a zatim je komandir napustio zgradu policije.Oko 04.00 sati dana 23.10.2002 godine komandir Ratko je dosao u policijsku stanicu , vratio licnu kartu Veliboru i rekao mu da je slobodan.Na Veliborovu primedbu da je invalid i da nemoze otici u sedam kilometara udaljeno selo, i na Veliborovu molbu komandiru da ga policajci sluzbenim kolima odvezu do kuce, komadir ratko tako nesto nije dozvolio.Komandir policijske stanice u Crnoj Travi, po imenu Ratko, lisio je slobode Velibora i ogranicio mu kretanje 6 sati i to od 22.00 sati dana 22.10. 2002 godine do 04.00 sati dana 23.10.2002 godine, a da nije doneo niti je Veliboru urucio Resenje o zadrzavanju iz cl.229 st.2 Zakonika o krivicnom postupku SRJ, st znaci da je komandir policijske stanice Velibora lisio slobode i ogranicio mu slobodu kretanja protivno zakonu.
Velibor od Odbora za ljudska prava u Leskovcu trazi pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja komandira plicijske stanice u Crnoj Travi, i da se o slucaju obavesti javnost.

2.Cinjenicno stanje utvrdjeno na osnovu razgovora sa Veliborom, a kao dokaz na okolnosti slucaja, moze se koristiti saslusanje u svojstvu svedoka lica navedena u referatu

3.Sto se pravne kvalifikacije slucaja tice sa aspekta domaceg zakonodavstva u radnjama komandira Policijske stanice u Crnoj Travi u odnosu na ostecenog Velibora Miladinovica, ima elemanata krivicnog dela, Protivpravno lisenje slobode iz cl.63 st.3 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije, krivicnog dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 Krivicnog zakona Republike Srbije, krivicnog dela Ugrozavanje sigurnosti iz cl.67 st.1 krivicnog zakona Republike Srbije, a povredjena su prava i zabrane iz cl.23 i cl.25 Ustava Savezne Rpublike Jugoslavije i prava i zabrane iz cl.15 i cl.26 st.1 i 2 Ustava Republike Srbije.

4.Sa aspekta medjunarodnih propisa radnjama komandira policijske stanice u Crnoj Travi u odnosu na ostecenog Velibora povredjena je zabrana, mucenja svirepog NECOVECNOG I PONIZAVAJUCEG postupanja prema ljudima iz cl.5 i zabrana proizvoljnog hapsenja iz cl.9 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima,Zabrana iz cl.7 st.1i cl.9 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, zabrana iz cl.3 i pravo iz cl.5 Konvencije za zastititu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Odbor za ljudska prava u leskovcu je slucaj uzeo u zastupanje u smislu da ce ostecenom Veliboru pruziti pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja komandira Policijske stanice u Crnoj Travi, i u smislu obavestavanja javnosti i relevantnih oragana i organizacija o slucaju.

Slucaj Borisov Miroslava 25 godina starog, iz sela Donja Trebasinja, Opstina Vranje

Borisov Miroslav 25 godina starog, iz sela Donja Trebasinja, Opstina Vranje, Republika Srbija, SR Jugoslavija, potice iz mesovitog braka od oca Daneta –bugarske nacionalnosti i majke Gordane-srpske nacionalnosti, izjasnjava se kao Srbin po nacionalnosti.

Dana 26.07.2000 godine u selu Donja Trebasinja, u prodavnici vlasnistvo Kombinata “Simpo” oko 20,45 sati, policajac Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju, Stevanovic Sasa dok se nalazio u sluzbi-duznosti,bez ikakavog povoda i razloga poceo je da pesnicama udara Borisov Miroslava u predelu glave i lica, u prisustvu veceg broja ljudi, a zatim je policajac Sasa izveo iz prodavnice Miroslava i sutnuo ga nogom.Nakon toga policajac Sasa je sluzbenim vozilom “Lada niva”odveo Miroslava u zgradu policije u Vranju gde je nastavio da tuce rukama Miroslava,ispred sobe dezurnih policajaca” da bi zatim policajac odveo Miroslava u jednu kancelariju u kojoj je poceo da tuce Miroslava sluzbenom palicom, sretstvom podobnim da telo tesko povredi i zdravlje tesko narusi, udarajuci njome Miroslava po glavii ledjima, od kojih udaraca je Miroslav pao na pod i zatvoreno mu je levo oko, poceo da gubi svest, niz lice mu je curila krv.Uprkos tome policajac je naredio Miroslavu da ustane da bi nastavio da ga tuce a tom prilikom je policajac sakama stezao Miroslavov vrat, daveci ga. Tom prilikom policajac je Miroslavu naneo LAKE TELESNE POVREDE u vidu , kontuzije glave i ledja, podkozne krvne podlive na levoj jabucnoj kosti, na levoj usnoj skoljci, na celu, na obrazu sa leve strane, oguljotinu koze i podkozni krvni podliv na vratu sa leve strane, nagnjecenje leve ocne jabucice, podkozni krvni podliv gornjeg i donjeg ocnog kapka levog oka, krvni podliv ispod veznjace ispod levog oka i krvni podliv na levoj polovini vrata i leve jabucice.Za napred navedene povrede Miroslav ima Lekarsko uverenje br.23 izdato od Doma zdravlja u Vranju dana 28.07.2000 godine i fotogravije povreda na glavi i vratu.Nakon maltretiranja policajac je dozvolio Miroslavu da napusti zgradu policije.

Izgled Miroslava neposredno nakon zlostavljanja od strane policije

Izgled Miroslava neposredno nakon zlostavljanja od strane policije

Povod za ovo zlostavljanje je po navodima policje taj sto je Miroslav kriticnom prilikom ispred prodavnice “Simpo” u selu Donja Trebesinja, policajcima Sasi Stevanovicu i njegovom kolegi policajcu Petkovic Miroljubu, uputio uvredljive reci”Evo ih ovi, jebem im majku majmunsku”.Po izjavi pretucenog Miroslava policajac Sasa ga je maltretirao zbog mrznje koju oseca prema Miroslavovom ujaku Draganu Stosicu i celoj Miroslavovoj familiji , jer je policajac Sasa dok je prevozio Miroslava od sela do Vranja u kolima govorio Miroslavu”Jebacu vam pleme, vi cete mene da zapamtite ja sam za vasu rodbinu zakon”.
Pravna kvalifikacija slucaja.Sa aspekta domaceg prava u radnjama policajca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju Sase Stevanovica u odnosu na ostecenog Borisov Miroslava, stekla su se sva obelezja krivicnih dela Zlastava u sluzbi iz cl.66 i krivicnog dela Laka telesna povreda iz cl.54 st.2 Krivcnog zakona Republike Srbije, u realnom sticaju, uz povredu odredaba cl.25 st.2 i 3 Ustava SR Jugoslavije i cl.26 st.1 i 2 Ustava Republike Srbije, dok su sa aspekta medjunarodnog prava od strane pripadnika srpske policje u odnosu na ostecenog Miroslava grubo preksene zabrane mucenja svirepog i necovecnog ponasanja prema ljudima kojim se vredja njihovo ljudsko dostojanstvo iz cl.5 Deklaracije Generalne Skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, cl.3 Evropske Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima.
EPILOG:Povodom slucaja, na osnovu nasih saznanja policija u Vranju nije pokretala Disciplinski postupak protiv policajca Sase Stevanovica.
Po zahtevu Opstinskog javnog tuzioca u Vranju, Opstinski sud u Vranju je presudom K.br.42/2001 od dana 19.02.2002 godine, policajcu Stevanovica izrekao Uslovnu osudu na nacin sto mu je za krivicno delo Zlastava u sluzbi i krivicno delo Laka telesna povrede utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci koja se NECE IZVRSITI ako Stevanovic u roku od 2 godine po pravnosnaznosti presude ne izvrsi novo krivicno delo, dok je taj sud istom presudom zrtvi policijske torture Borisov Miroslavu izrekao uslovnu osudu na nacin, sto je uvredljive reci”Evo ih ovi,jebem im majku majmunsku”koje je Miroslav navodno uputio policajcima Stevanovicu i Petkovicu, okvalifikovao kao krivicno delo Ometanje ovlascenog sluzbenog lica u obavljanju poslova bezbednosti li odrzavanja javnog reda i mira, za koje je Miroslavu utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca , KOJA SE NECE IZVRSITI ako Miroslav ne izvrsi novo krivicno delo u roku od 2 godine po pravnosnaznosti presude.Sud je ovakvom presudom STAVIO U ISTU RAVAN zrtvu torture i lice koje ga je zlostavljalo i fakticki i pravno podelio njihovu krivicu za navedeni dogadjaj.Razocaran takvom presudom, i izgubivsi veru u mogucnost da pred sudom dobije satisfakciju za maltretiranje koje je doziveo od policije,Miroslav se na presudu nije zalio.
Pored napred iznetog ovaj slucaj je interesantan i po tome da se isti policajac Sekretarijata u Vranju, Sasa Stevanovic koji je zlostavljao Miroslava u ovom slucaju, iznudjivao iskaz i tesko telesno povredio Tasic Nenada iz Vranja u nasem slucaju pod brojem 21, sto ukazuje na kontinuitet nasilja nad gradjanima u policiji od strane ISTIH pripadnika policije, te da policija ne cini nista da obuzda svoje sluzbenike za naglasenim nasilnickim elementom u njihovom odnosu prema gradjanima, sto dovodi to teskih i bezmalo tragicnih posledica koje smo videli u slucaju Tasic nenada iz Vranja pod br.21.

Slučaj Nenada Tasića iz Vranja

Podaci za izveštaj dobijeni od Nenadovih roditelja, oca Jordana i majke Svetlane, na dan 23.08.2002 godine, obzirom da se na taj dan Nenad nalazio na odeljenju Intenzivne nege Neurohirurskog odeljenja Kliničkog centra u Nišu. Po njihovom kazivanju dana 18.08.2002 godine u jutarnjim časovima oko 06.00 sati Nenad je došao kući i obavestio roditelje da je sa jos tri druga i to Dušanom Veličkovićem 20 godina starim, Aleksandrom Gligorovim 18 godina starim, i Zoranom Ristićem 21 godinu starim, svi iz Vranja pokušao da u toku noći izvrši provalnu kradju u nekoj kući u Vranju, da ih je policija zatekla na delu, da je on pobegao, da su policajci uhvatili ostalu trojicu, i da će policija doći po njega – Nenada kući, te da se ne uzbudjuju zbog toga. U 06.10 sati dana 18.08.2002 godine u njihovu kuću došla su četiri policajca Sekretarijata za unutrašnje poslove u Vranju i Nenada, živog i zdravog, odveli u zgradu policije u Vranju. Nenad je doveden u istu prostoriju u policiji gde su se već nalazila njegova tri druga Dušan, Zoran i Aleksandar i još osmoro policajaca.
Nakon dovodjenja Nenada u navedenu prostoriju je ušao službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u civilu, Srdjan Kostić, inače kriminalistički tehničar u Vranjskoj policiji, koji se nalazio pod vidljivim dejstvom alkohola, uzeo službenu palicu, zatim se Nenadu obratio recima “Jel sam ti rekao da ću da te dočekam” a nakon toga je bez ikakakvog povoda počeo da palicom udara Nenada po dlanovima ruku nanevši mu po rukama, dlanovima i nadlanicama, ogromne krvne podlive u toj meri da su mu ruke pocrnele, a prste nije mogao od otoka da savije. Nakon toga Kostić je počeo da udara Nenada palicom po glavi, od kojih udaraca je vidljivo dislocirao Nenadovu donju vilicu a iz Nenadovih ustiju je počela da curi krv iz usta, nakon čega je Kostić prestao da tuče Nenada, ali je tada Nenada nastavio da tuče policajac Vranjske policije u uniformi, Saša Stevanović, na način što je službenom palicom Nenada udarao po rukama i glavi i celom telu, tražeći istovremeno od Nenada da prizna da je učestvovao u kradji u nekoj drugoj kući iz koje je ukradeno 40 Evra rečima ”Gde su 40 Evra, će priznate”. Od udaraca koje mu je zadao policajac, Nenadu je sada donja vilica bila vidljivo dislocirana ali na “drugu stranu” iz Nenadovih ustiju je obilno tekla krv, a na spoljnoj strani obraza videli su se otisci zuba. U takvom stanju Nenad je uspeo da promrmlja i izusti policajcu ”Bacio si me u nesvest”, da mu nije dobro, i tražio da se umije, na šta je policajac Stevanović odgovorio Nenadu da se ne folira, da mu nije ništa, nakon čega je Nenad seo na stolicu, iz usta je Nenadu naglo pokuljala krv izmešana sa nekom belom tečnošću, Nenad je počeo da koluta očima i da gubi svest. Tek tada je policajac Stevanović prestao da udara Nenada, a dva policajca u uniformi su Nenada izveli iz kancelarije i niz hodnik odveli do WC-a i umivaonika da bi se umio. Nakon desetak minuta, Nenadovi drugovi Dušan, Aleksandar i Zoran čuli su neki tresak nakon koga su u kancelariju uletela oba policajca koja su

Izgled Nenada Tasića nakon zlostavljanja

Nenada odvela na umivanje, i usplahirani rekli prisutnim da se Nenad onesvestio. Izašavsi u hodnik, Nenadovi drugovi i ostali policajci koji su prisustvovali Nenadovom prebijanju a da nisu učinili ništa da to spreče, njih osmoro, zatekli su Nenada kao leži na hodniku bez svesti licem okrenutim prema podu, sa ukočenim nogama i prstima ruku, a na levoj strani vrata naglo se dizao ogroman mehur koji je podsećao kao su rekli kao kada “zaba duje gusu” dok mu je iz ustiju curila krv i neka bela tecnost.Nenadov drug Dusan je prisao Nenadu, cija je cela prednja strana bila mokra od vode, i podigavsi kapke na Nenadovim ocima video da je zenica na jednom oku spustena nanise a na dugom oku je zenica bila okrenuta navise.Shvativsi da je Nenad u teskoj komi, drugovi su Nenada podigli na klupu u hodniku policijske zgrade, a policajci su pozvali svog nacelnika i hitnu pomoc.Sluzba hitne pomoci je Nenada u besvesnom stanju odvezla na Hirursko odeljenje Bolnice u Vranju gde je hirug Snezana Zdravkovic, konstatovala da se Nenad nalazi u teskoj komi i da ima ozbiljne komplikacije, te je izdala nalog da se Nanad hitno transportuje na Neurohirursko odeljenje Klinickog centra u Nisu, gde je nenadu izvrsena operacija na mozgu, alekar koji je Nenada operisao koga Nenadov roditelji znaju kao “Buda hirurg” je nakon operacije Nenadovom ocu Jordanu rekao da Nenad u veoma teskom stanju, da ima tesko ostecenje mozga, da mu je oduzeta desna strana i da ima povrede na rukama u vidu oteklina, da se nalazi u komi.Dana 22.08.2002 godine po recima roditelja saznali su od lekara da se u Nenadovim plucima pojavila krv, sto je dodatno komplikovalo situaciju.Medjutim nakon desetak dana provedenih u komi nenad se probudio, na dan 02.09.2002 godine imao je otvoreno jedno oko dok je drugo bilo zarvoreno od povreda, prepoznao je oca ali nije mogao da govori, sto je sve ukazivalo da je Nenad izasao iz kriticne faze opasne po zivot.Cinjenice koje se odnose na batinanje Nenada u zgradi policije, lica koja su ga batinala, sredstva upotrebljena pri batinanju i primenjene metode zlostavljanja, kao i tok izgled povreda, Nenadovim roditeljima ispricali su Dusan, Aleksandar i Zoran koji su tome prisustvovali.Protiv pripadnika Ministarstva unutrasnjih poslova Sekretarijata u Vranju, Kostica i Stevanovica koji su Nenada mucili u zgradi policije, Okruzno tuzilastvo u Vranju stavilo je Zahtev za sprovodjenje istrage Kt.br.129/02 od 20.08.2002 godine zbog krivicnog dela Iznudjivanje iskaza iz cl.65 st.2 u vezi st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.Povodom slucaja a na osnovu stavljenog zahteva Istrazni sudija Okruznog suda u Vranju otvorio je Istragu Ki.br.66/02 u kojoj su dana 20.08.2002 godine kao okrivljeni sasalusani pripadnici policije iz Vranja Kostic i Stevanovic, koji su na prvom saslusanju negirali ne samo izvrsenje dela nego i bilo kakavo nasilno postupanje prema Tasic Nenadu, kriticnom priliko.ISTRAGA JE U TOKU?

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA
Sa aspekta domaceg zakonodavstav u konkretnom slucaju u radnjama kriminalistickog tehnicara Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju, Srdjana Kostica u odnosu na ostecenog Nenada , postoje svi elementi krivicnog dela Teska telesna povreda iz cl.53 st.2 Krivicnog zakona Republike Srbije, dok u radnjama uniformisanog policajca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju Sase Stavanovica koji je od Nenada uz batine pokusao da iznudi priznanje za neku kradju za koju je sumnjao da ju je navodno Nenad izvrsio, ima elemenata krivicnog dela Iznudjivanje iskaza iz cl.65 st.2 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.Radnjama navedenih sluzbenika Srpske policje krse se i odredbe cl.25 st.2 i 3 Ustava Savezne republike Jugoslavije i zabrana iz cl.26 st.2 Ustava Republike Srbije.
Sa aspekta Medjunarodnog prava radnjama sluzbenika Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, kriminalsitickog tehnicara Krstic Srdjana i policajca Sase Stevanovica, na grub i surov nacin se krsi Zabrana mucenja svirepog i necovecnog postupanja prema ljudima iz cl.5 Deklaracije Generalne Skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, te odredba cl.3 Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i odredba cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima.
Roditeljima povredjenog Nenada ukazali smo na mogucnost da im pruzimo pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja pripadnika policije i ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za naknadu stete, imajuci u vidu nase dosadasnje iskustvo da zrtve policijske torture nemaju efikasnu pravnu zastitu zbog sprege policije i nosioca pravosudnih funkcija koja na jugu Srbije vrlo efikasno funkcionise na stetu gradajana.takodje ponudili smo im u slucaju potrebe i medijsku promociju slucaja preko ANEM-ove, Asocijacija nezavisnih medija, razmene.

Slučaj Mihajlović Ivice iz sela Suva Morava, Opština Vladičin Han

Slučaj je Odboru za ljudska prava u Leskovcu i kancelariji JUKOM-a pri tom Odboru dana 14.01.2002. godine, prijavio Ivicin otac Mihajlović Vlastimir koji navodi da se Ivica po presudama Okružnog suda u Vranju K.br.3/99 od 12.02.1999.godine i po presudi Opštinskog suda u Vladičinom Hanu čiji broj nemamo, osudjen na zbirnu kaznu zatvora od 15 godina za krivično delo Ubistva Vranić Mioljke iz Suve Morave, te krivičnog dela Neovlašćeno držanje eksplozivnih materija i krivično delo Izazivanje opšte opasnosti, i da se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, da ima lični broj 1536, da pre toga nije ni osudjivan niti krivično gonjen, da je u zatvor stavljen sa 19 godina. Dalje navodi da je Ivica u Kazneno popravnom zavodu u Nišu od strane zatvorskih vlasti često i u kontinuitetu izložen mučenju, svirepom i nečovečnom postupanju, kojim se vredja njegovo ljudsko dostojanstvo, da je u izolaciji jednom bio trideset dana i da je u uslovima izolacije od strane zatvorskih službenika zverski pretučen, od batina je toliko zapomagao da je veliki broj zatvorenika to čuo, da su povrede koje je tom prilikom zadobio po glavi i telu, bile takve prirode da je njihove tragove video i Vlastimir prilikom posete Ivici nakon njegovog izlaska iz izolacije, da je tom prilikom iz Ivicinog nosa curio gnoj iz hematoma koji je od batina Ivica zadobio u prednjem čeonom delu sa unutrašnje strane glave, od čega se oko Ivice širio nesnosan smrad. Ivica je tom prilikom ispričao Vlastimiru da su povrede koje su mu u izolaciji zadali zatvorski službenici bile takve da su iziskivale Ivicino odvodjenje u bolnicu kojom prilikom je Ivica pokušao da pobegne, a zatvorski službenici su na njega pucali. Takodje Vlastimir navodi da su zatvorske vlasti Ivicu u više navrata stavljale u izolaciju u trajanju od 5-30 dana da je u izolaciji zverski prebijan, da su jednom prilikom zatvorske vlasti ostavile Ivicu da u izolaciji potpuno nag 5 dana leži vezan za metalni krevet bez dušeka i posteljine, bez hrane, te je Ivica nakon izlaska iz izolacije bio sav iznemogao što je Vlastimiru potvrdio i Ivicin vaspitač u zatvoru koga označava kao Sinišu Nikolića. Zbog torture koja je prema njemu vršena u kazneno popravnom domu u Nišu i nesnosnih uslova boravka zbog kojih je izbijala i pobuna u toj ustanovi, kao i zbog namere zatvorskih vlasti da Ivicu fizički i psihički unište iz razloga koji predstavljaju pozadinu ivicinog zatvaranja, Ivica je iskoristio priliku koja mu se slučajno ukazala ili koju su mu namestile zatvorske vlasti da pobegne iz niškog KPZ, o čemu je pisao i dnevni list “Nacional”, kome se Ivica navodno, nakon bekstva javio pismom, u broju od 23-24.02.2002 godine, u šta Ivicin otac Vlastimir sumnja uveren da su navodno bekstvo iz zatvora inscenirale iste osobe koje su bile dovoljno moćne da Ivicu nevinog smeste u zatvor, sa ciljem da bude ubijen ”prilikom pokušaja bekstva”. Na ovaj zaključak ga navodi i činjenica da mu upravnik KPZ u Nišu nije rekao da je na Ivicu pucano prilikom pokušaja bekstva, da je za tu činjenicu saznao od policajaca iz policije u Vladičinom Hanu koji su dolazili u porodičnu kuću Mihajlovića nakon Ivicinog bekstva iz zatvora.
Ovim povodom Odbor za ljudska prava je aktom od dana 20.02.2002. godine, zamolio Upravu za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde Republike Srbije, da ispita navode Mihajlović Vlastimira u vezi mučenja i zlostavljanja Mihajlović Ivice u Kazneno popravnom zavodu Niš, i da o nadjenom stanju eventualno obavesti ovaj Odbor, što ta uprava iz razloga koji su samo činovnicima uprave poznati, do dana pisanja teksta ni nakon pet meseci od slanja akta nije učinila.
U slučaju Ivice Mihajlovića postoje činjenice koje nama i ostalim poznavaocima slučaja nameću pitanje da je Mihajlović Ivica, samo žrtva osoba koje su u celom slučaju iz mraka vukle konce, i stvarno ubile i opljačkale osobu za čije navodno ubistvo je Ivica smešten u zatvor.

Naslovna strana dnevnog lista ’’Nacional’’ povodom slučaja Ivice Mihajlovića

Naime, ubijena Mioljka Vranić, je bila izuzetno bogata žena koja je prema našem saznanju iz neposrednog razgovora sa njoj izuzetno bliskim licima, živela u vanbračnoj zajednici sa Izairom Bašićem, po nacionalnosti Romom, u kući koja je nekad pripadala sada penzionisanom pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Odeljenja u Vladičinom Hanu, Nikolić Zlatku, a u kojoj kući je držala teglu zapremine od tri litara sa smotuljcima Švajcarskih franaka naredjanih u vidu krastavčića, zatim kutiju sa 1,5 do 2 kilograma zlatnog nakita, na grudima je nosila veliki medaljon, a svakog dana na prstima imala bar po 6 zlatnih prstenova, a u kući je bio veliki broj skupocenih predmeta. Mioljka nije bila u dobrim odnosima sa Nikolićem a ni sa Izairom, sa kojim se često svadjala prilikom njegovih dolazaka iz Austrije i Švajcarske, zbog čega je u nekoliko navrata intervenisala i policija iz Vladičinog Hana. Izair Bašić je na Kosovu bio u Prištinskom zatvoru na izdržavanju kazne zatvora zbog ubistva, ali je pušten iz zatvora pre isteka vremena kazne na koje je bio osudjen. Uz to, sa odobrenjem policije posedovao je pištolj, koji mu je prilikom jedne svadje sa Mioljkom oduzela policija iz Vladičinog Hana, da bi mu isti nakon nekoliko dana opet vratila. Mioljka je bila u lošim odnosima i sa jednim od sinova Izaira Bašića koje je on imao iz zakonitog braka u Gnjilanu. Mioljka je davala i novac na pozajmicu te je imala veliki broj dužnika. U bližoj okolini kuće u kojoj je Mioljka živela, opljačkane su četiri kuće bogatih ljudi od kojih vlasnici tri kuće žive u inostranstvu. Vlasnici dve opljačkane kuće su nam rekli da znaju ko su lopovi, da to zna i policija iz Vladičinog Hana, ali da zvanično policija iz Vladičinog Hana ne želi da otkrije lopove. Ivica Mihajlović je živeo u kući u susedstvu kuće u kojoj je živela Mioljka, od malena je Mioljki pomagao u kući oko sredjivanjanja kuće, donosio robu iz prodavnice u susedsvu i pomagao joj u svakom drugom pogledu, za koje usluge je Mioljka povremeno Ivici davala novac. Imajući u vidu napred izneto stanje, svi susedi porodice Mihajlović i svi ljudi koji su poznavali Ivicu i njegov odnos sa Mioljkom, pa i Mioljkina rodjena sestra Kovačević Stoja, tvrde da su ubedjeni da Ivica nije ubio ni opljačkao Mioljku, te da je poslužio nekom vrlo moćnom da prikrije ubistvo i pljačku. Naime, Ivica je osudjen za ubistvo Mioljke jer su kod njega nadjene njene stvari ukupne vrednosti oko 175 Evra, dok niko nije odgovorio na pitanje gde su i ko je iz Mioljkine kuće odneo, oko 2 kilograma zlatnog nakita, na hiljade Švajcarskih franaka, zlatni medaljon i prstenje sa njenih ruku, kao i masu vrednih stvari iz njene kuće.

Predmeti zbog kojih je Ivica navodno izvršio ubistvo

Nijedna VREDNA stvar iz Mioljkine kuće nije nadjena u kući Mihajlovića. Naprotiv nadjene su bezvredne stvari u bezvrednoj torbi, koje su pripadale ubijenoj Mioljki, koju su pripadnici policije iz Vladičinog Hana, našli u pomoćnoj zgradi domaćinstva porodice Mihajlović, kako nam reče Ivicina majka ”kao da su torbu oni – misleći na policajce – ostavili tamo gde su je našli”. Ova činjenica dovodi u pitanje zaključak Okružnog suda u Vranju iznet u obrazloženju presude K.br.3/99 od 12.02.2002. godine, da se optuženi Ivica odlučio da Mioljku liši života DA BI DOŠAO DO NJENE IMOVINE. U obrazloženju iste presude pada u oči još jedan u najmanju ruku nelogičan zaključak okružnog suda u Vranju koji na strani 4 obrazloženja najpre konstatuje da je Ivica znao gde se nalazi svaka stvar u Mioljkinoj kući što iznosi rečenicom, ”pa pošto je optuženi znao skoro svaka stvar gde se nalazi u kući”, da bi nakon 12 redova nakon te rečenice konstatovao da je Ivica nakon ubistva Mioljke POČEO SA PREMETAČINOM PO KUĆI. Pri ovakvim konstatacijama suda elementarna logika nameće pitanje DA LI JE LOGIČNO DA ČOVEK KOJI ZNA GDE SE NALAZI SVAKA STVAR U KUĆI VRŠI PREMETAČINU. Da je ovakav zaključak suda neutemeljen govori činjenica da nijedan ubica iz KORISTOLJUBLJA neće vršiti premetačinu po kući da bi oduzeo VELIKI BROJ predmeta koji svi ukupno vrede 7,728,20 dinara, ako već zna gde se nalazi tegla sa stotinama hiljada Švajcarskih franaka, te kutija sa oko dva kilograma zlata, a nadohvat ruke na grudima žrtve mu se nalazi ogroman zlatni medaljon, na rukama zlatno prstenje, a ispred njegovih očiju u regalu razni skupoceni ukrasni predmeti. Sve ovo ukazuje na činjenicu da je sve vredne stvari sa Mioljkinog tela i iz njene kuće uzeo neko DRUGI, neko ko je Mioljku stvarno ubio i temeljno joj ispraznio kuću od svih vrednih stvari, a ne Ivica Mihajlović. Jednostavno nije normalno za ubicu iz koristoljublja da ubije i iz žrtvine kuće odnese bezvredne stvari, a ostavi čitavo bogatstvo koje mu je nadohvat ruke. Tu činjenicu sud u svojoj presudi nije razjasnio, iako konstatuje u obrazloženju da je Mioljka bila bogata žena, da je ubistvo izvršeno iz koristoljublja, sud ne daje odgovor na pitanje GDE JE BOGATSTVO, KO JE UZEO BOGATSVO, ZAŠTO NIJE NADJENO KOD UBICE IZ KORISTOLJUBLJA I PITANJE DA LI JE MOGUĆE DA JE MIOLJKU UBIO ONAJ KOD KOGA JE BOGATSTVO.
Dalje sud u presudi konstatuje da je ubistvo izvršeno kuhinjskim nožem sa narezanim sečivom dužine 10 cm a širine sečiva 1,7 cm, dok lekar patolog u patološkom nalazu konstatuje da na telu Mioljkinog leša postoje dve rane i to jedna na grudnom košu vretanastog oblika, POSTAVLJENA LAKO KOSO UDESNO skoro vertikalno, sa zaobljenim gornjim i oštrim donjim uglom, dužina rane 11 mm a najveća širina 5 mm, i druga rana na vratu vretenastog oblika, donji ugao zaobljen gornji oštar, postavljena KOSO odozgo nadole i udesno, dimenzija 12 x 5 mm, da su ivice i strane na obadve rane GLATKE. Sud prilikom utvrdjivanja činjenica radi donošenja presude i utvrdjivanja Ivicine krivice, nije postavio kako je moguće da nožem čija je širina sečiva 1,7 cm i kojim se seče ustranu, prouzrokuju rane čija je dužina 11 i 12 mm, te da li se nožem sa nazubljenim sečivom kada se njime seče ustranu, nanose rane sa GLATKIM ivicama i stranama ili RAZDERNE rane sa grubim ivicama i stranama. Takodje u presudi sud konstatuje da je Ivica nakon ubistva, da bi prikrio tragove, zapalio Mioljkinu kuću benzinom koji je u kanti doneo od kuće. Nakon razgovora sa komšijama i licima koja su poznavala Ivicu, nameće se zaključak da je kuću mogao da zapali neko ko je već imao takvo iskustvo na Kosovu, u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, a ne i Ivica za koga nam je rečeno da je u najgorem slučaju mogao da razbije čašu u kafani. Po kazivanju Ivicinog oca Vlastimira, tortura nad Ivicom u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, započela je nakon posete jednog pripadnika policije iz Vladičinog Hana, Kazneno popravnom zavodu u Nišu. Obzirom da su u slučaju Mihajlović Ivice iscrpljena sva vanredna pravna sredstva, te na činjenicu da policija u Vladičinom Hanu ni nakon skoro deset godina nije rasvetlila nijednu od kradja koje su se desile u okolini Mioljkine kuće pre njenog ubistva, što ukazuje da nema stvarnu nameru da nadje počinioca koji bi mogao biti pljačkaš Mioljkine kuće i njen pravi ubica, a imajući vidu napred navedene nedoumice iz presude Okružnog suda u Vranju, te spregu policije i pravosudja u tom regionu na štetu gradjana, Odbor za ljudska prava u Leskovcu je pri takvom stanju stvari zatražio mišljenje jednog od najuglednijih lekara patologa u Jugoslaviji, o mogućnosti da se nožem sa nazubljenim sečivom dužine 10 cm a širine 1,7 cm, kojim se seče koso i u stranu nanesu rane sa glatkim ivicama i stranama, dužine 11 odnosno 12 mm a širine 5 mm, da bi smo eventualno doveli u pitanje podobnost sredstva kojim je navodno Ivica izvršio ubistvo, što bi nam poslužila kao polazna osnova za traženje ponavljanja krivičnog postupka u kome je Ivica sa svojih 19 godina poslat u zatvor na 15 godina, uz postojanje svih navedenih nedoumica.

Slučaj Brkić Slaviše iz Leskovca

Brkić Slaviša je nezaposleno lice, živi u porodici sa takodje nezaposlenim bratom Goranom, nezaposlenom majkom i ocem invalidom koji je vezan za invalidska kolica. Porodicu izdržavaju Slaviša i Goran od novca koji zarade prodajući audio kasete na maloj pokretnoj tezgi. Dana 07.12.2001. godine u Leskovcu u ul.Bulevar oslobodjenja ispred mesare ”MK”, Slaviša i Goran su na pokretnoj tezgi prodavali kasete, kada je ispred tezge stalo lice u civilu koje se nije predstavilo, a Slaviši i Goranu se obratilo rečima: ”mamicu vam jebem, ja li ću zbog vas ovde da se smrzavam”, zatim nogom šutnulo pokretnu tezgu na kojoj su bile izložene kasete, od udarca se tezga srušila, kasete pale na trotoaru lomeći se a lice u civilu je počelo nogama da gazi kasete, što je izazvalo Slavišinog brata Gorana da jednom drvenom palicom zamahne u pravcu civila koji je lomio kasete ali ga nije udaraio. Tek nakon toga Slaviša i Goran su otišli u zgradu leskovačke policije kod inspektora koga znaju kao Žugić da bi prijavili slučaj, kada su upoznati da je lice u civilu koje je šutiralo tezgu i lomilo kasete ustvari inspektor policije, ”kosovski kadar” Jovanović Bratislav, Goran je zadržan na ispitivanju kod inspektora Žugića, a Slavišu je jedan policajac odveo u kancelariju u neposrednom susedstvu do kancelarije inspektora Žugića, i vezao Slavišu policijskim sredstvima za vezivanje za ručicu metalnog ormara u kancelariji a zatim napustio kancelariju. To je bilo oko 1210 sati. Nakon toga u kancelariju je ušao inspektor Bratislav Jovanović, i bez ikakvog povoda je počeo da tuče Slavišu onako vezanog za metalni ormar, na način što je Slavišu desetak puta pesnicama udario po licu, od čega je Slaviši naneo vidljive povrede po glavi u vidu rascepa donje usne, krvarenja iz nosa i krvog podliva na levom uhu. Dok je inspektor tukao Slavišu pretio mu je rečima: ”Ako samo kažeš nekome za ovo, baciću ti bombu u stan, kada me vidiš u gradu da bežiš na drugu stranu ulice ili ću da te bijem i u gradu. Ja sam privodio i tukao Šiptare pa mi nista nisu mogli, a kamoli ti i tvoj brat”, da bi nakon toga inspektor izašao iz kancelarije, ostavivši Slavišu izubijanog, krvavog, i vezanog za ormara. Nakon toga je policajac koga Slaviša ne poznaje odveo Slavišu do umivaonika da se opere od krvi, a zatim ga opet vratio u istu kancelariju i vezao za ormar, gde je držan do 16.00 sati kada su dva inspektora Slavišu i Gorana odveli istražnom sudiji Okružnog suda u Leskovcu, koji je Goranu nakon ispitivanja odredio pritvor, a Slaviša je bez ispitivanja pušten na slobodu oko 1630 sati. Policajci nisu dali Slaviši Rešenje o zadržavanju u policiji.
Motiv za zlostavljanje Slaviše je iživljavanje policijskog inspektora nad nemoćnim-vezanim licem, najverovatnije zbog povredjene sujete.
EPILOG: Povodom slučaja protiv policijskog inspektora Jovanović Bratislava, advokat JUKOM-a i Odbora za ljudska prava podneo je krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu u Leskovcu Kt.br.74 /02, zbog krivičnog dela Zlostava u službi i Protivpravno lišenje slobode. Do dana pisanja ovog teksta, nije došlo do optuženja inspektora Bratislava Jovanovića, za iživljavanje nad vezanim čovekom Slavišom Brkićem. Nasuprot tome Opštinski sud u Leskovcu je po hitnom postupku osudio Slavišu na tri meseca zatvora efektivno, zbog toga što je navodno, povodom istog dogadjaja, ometao inspektora Jovanović Bratislava u obavljanju poslova bezbednosti.

Slučaj Stojković Predraga iz sela Bobišta

Dana 22.08.2001. godine oko 03.00 sati dok je sa svojim drugom Stanisavljević Ivanom doručkovao u pekari ”Djokić” u Leskovcu, prišao im je policajac Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Leskovcu, za koga je Predrag saznao da se preziva ”Djokić” i zatražio lične karte na uvid. Dok su Predrag i Ivan policajcu koji je po njihovom kazivanju očigledno bio pod dejstvom alkohola, pokazivali lične karte, isti je pozvao bez razloga Interventnu jedinicu policije i po njihovom dolasku zatražio da Predraga i Ivana odvedu u zgradu policije, na ulaznom stepeništu policijske zgrade dok se Predrag peo stepenicama, osetio je strahovit bol u predelu desnog ramena i plećke, od udarca koji je službenom palicom Predragu zadao sa ledja policajac Djokić, a zatim je policajac još dva puta na isti način udario Predraga, od čega je Predrag počeo da se znoji i dobio napad straha, jer je već imao narušeno zdravlje kao posledicu učešća u ratu 1999. godine i operacije u bolnici u Podgorici, nakon čega je imao i povišen krvni pritisak. Nakon dovodjenja u hodnik zgrade policajac Djokić je rekao ostalim policajcima da Predraga i Ivana vezu za ”lisice” fiksirane na klupama u hodniku što policajci nisu učinili videvši da je njihov kolega Djokić u alkoholisanom stanju, već je jedan od policajaca odveo Predraga na umivaonik da se umije i osveži. Nakon 30 minuta zadržavanja u policiji Predrag i Ivan su pušteni na slobodu, otišli su u pekaru ”Djokić” gde su radnici videli povrede na Predragovim ledjima. Istog dana Predrag je otišao u Hitnu službu Zdravstvenog centra u Leskovcu gde ga je primio lekar koga poznaje po nadimku ”Joca fleka” koji je Predraga upisao u knjigu pacijenata ali mu lekarsko uverenje o povredama nije izdao, naprotiv lekar je odvraćao Predraga od namere da o zadobijenim povredama uzme lekarsko uverenje rečima: ”Ako tužiš ovog policajca, drugi će da te prebije”. Tako da je Predrag lekarsko uverenje dobio tek dana 24.08.2001. godine, u kome se konstatuje da je Predrag zadobio LAKE TELESNE POVREDE TUPINOM MEHANIČKOG ORUDJA u vidu ”nagnječenje desne strane grudnog koša, pretežno lopatice desno, i leve slabinske lože, te krvni podliv grudnog koša-zadnja strana, jedan desno i dva levo” dužine 25 do 30 cm, a širine 2-3 cm. Radi pokretanja krivičnog postupka protiv policajca, Predrag je morao da piše zvanični zahtev policiji pod br.04-07-261/01 od dana 24.08.2001. godine, da bi dobio ime i prezime policajca koji ga je zlostavljao obzirom da nadležni u policiji na usmeni zahtev nisu hteli da mu daju podatke o policajcu koji ga je tukao.
EPILOG: Povodom slučaja protiv policajca Djokića kod Opštinskog suda u Leskovcu vodi se krivični postupak K.br.748/01, za krivično delo Zlostava u službi. Do dana pisanja ovog teksta sud još nije doneo odluku.