Slučaj Mitrović Božidara iz Leskovca

Mitrović Božidar je penzionisani potpukovnik Vojske Jugoslavije. Dana 01.02.2000. godine u Leskovcu u 14.00 sati, podpukovnik Mitrović se sa svojom suprugom nalazio ispred ulaza u zgradu Komande Vojske Jugoslavije u Leskovcu, gde su ih pre toga na silu iz zgrade izbacila dva vojnika Vojske Jugoslavije, gde su otišli da se raspitaju zašto vojnobezbedonosni organi Prištinskog korpusa, koji su bili smešteni u podrumu zgrade Komande, nakon povratka sa Kosova, uništavaju stvari iz Mitrovićevog pokućstva, koje su bile smeštene u jednoj prostoriji u podrumu. Nakon toga iz zgrade su izašla dva majora vojnobezednosnih organa Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i to Grbović Aleksandar i Nešić Žarko, uhvatili Božidara za ruke i protivno njegovoj volji, dok se protivio i protestvovao zbog takvog postupka, majori su na silu podpukovnika uvukli u zgradu Komande VJ, u njihove prostorije sa rešetkama na prozorima gde je ranije bila arhiva Teritorijalne odbrane, gurnuli podpukovnika prema stolici i naredili mu da sedne, i da dâ izjavu. Nakon toga je u prostoriju ušao pukovnik Stevan Djurović, načelnik i glavnokomadujući vojnobezbedonosnih organa Prištinskog korpusa, uhvatio rukom za grudi podpukovnika Mitrovića, uneo mu se u lice govoreći mu ”Oćeš da sedneš ili ne”. Zatim je major Grbović, potpukovnika Mitrovića uhvatio za levu ruku i počeo da uvija ruku, i istovremeno zamahnuo nogom da bi podpukovnika Mitrovića šutnuo u donji deo stomaka, na šta je Mitrović pokušao da se zaštiti pa ga je major Grbović šutnuo nogom u koleno leve noge, da bi nakon toga Grbović kolenom leve noge udario Mitrovića u donji deo stomaka nakon čega je potpukovnik Mitrović od bolova počeo da jauče i da doziva vojnike iz hodnika zgrade da bi mu pomogli, rečima ”Vojsko biju me, upomoć”. U batinanje se tada uključio i pukovnik Djurović, koji je pesnicom leve ruke počeo da boksuje potpukovnika Mitrovića u predelu iznad karlične kosti sa leve strane udarivši ga u tom predelu više puta pesnicom, a major Grbović je istovremeno Mitrovica pesnicom udarao u levu stranu glave u predelu levog uha, od kojih udaraca je Mitrović počeo na momente da gubi svest, dok je u medjuvremenu neprestano dozivao u pomoć. Nakon toga su Grbović i Djurović gurnuli Mitrovića da bi pao prema fotelji sa metalnim konstrukcijama, kojom prilikom je major Nešić, koji je ceo dogadjaj posmatrao, u pokušaju da zadrži Mitrovića da ne bi glavom udario u zid, metalnim lisicama koje je držao u rukama, ogrebao Mitrovića po glavi kojom prilikom je iz rane počela da curi krv. Mitrović je tom prilikom pao na pod prostorije, imao je bolove u ledjima i u predelu oko pojasa, a iz nosa i ustiju mu je curila krv. U trenutku kada je potpukovnik Mitrović rekao majoru Grboviću da bi trebalo da se stidi, što zlostavlja sebi nadredjenog starešinu po činu i lice koje može da mu bude otac, major Grbović je potpukovnika Mitrovića uhvatio rukama za odeću na grudima i potpukovniku Vojske Jugoslavije u penziji, Božidaru Mitroviću, pljunuo u lice a zatim napustio kancelariju. Prilikom batinanja nestao mu je časovnik sa ruke, a od metalne brazletne od časovnika imao je krvavi podliv na ruci dok su mu dugmeta na košulji bila pokidana. Nakon batinanja potpukovnika Mitrovića pregledao je garnizonski lekar , kapetan prve klase čije ime i prezime ne zna, a bez njegovog odobrenja fotografisao ga je fotograf vojne kriminalističke policije Zoričić Slavoljub. Potpukovnik Mitrović pušten je na slobodu u 1840 sati dana 01.02.2000. godine. Nakon skoro pet časova protivpravnog zadržavanja. O zadržavanju mu nije uručeno rešenje. Nakon toga javio se civilnim i vojnim zdravstvenim ustanovama od kojih je dobio lekarsko uverenje da je prilikom batinanja zadobio LAKE TELESNE POVREDE, i odgovarajuću prateću dokumentaciju.
Motiv zlostavljanja je da bi se Mitroviću osvetili što je kod nadležnih vojnih vlasti protestvovao, što su vojnobezbedonosni organi Prištinskog korpusa iz podrumske prostorije u zgradi Komande VJ u Leskovcu izbacili kućanske stvari Mitrovićeve, koje je tu držao sa odobrenjem predpostavljenog komandanta, obzirom da nije imao adekvatno rešeno stambeno pitanje, a u prostoriju uneli ”robu” donetu sa Kosova.
Epilog: Major Grbović je u medjuvremenu napredovao u vojsci Jugoslavije i postao najmladji pukovnik, dobio je Orden viteškog mača, dok ga je Vojni sud u Nišu, presudom K.br.31/01 od 11.10.2001. godine, osudio na novčanu kaznu od 3000 dinara ili 50 Evra, za krivično delo Laka telesna povreda koju je prilikom batinanja naneo potpukovniku Mitroviću. Na visinu kazne žalio se podpukovnik Mitrović Vrhovnom vojnom sudu, koji do danas po žalbi ne rešava. Vojno tužilaštvo u Nišu ne postupa ni po krivičnoj prijavi koju je potpukovnik Mitrović, uz pomoć Odbora za ljudska prava Leskovac i JUKOM-a, podneo protiv Grbovića i Djurovića zbog krivičnog dela Protivpravno lišenje slobode iz Saveznog krivičnog zakona.

Tragovi vezivanja na Draganovoj ruci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *