јануар, 2024

MINISTARSTVO PRAVDE REPUBLIKE SRBIJE

Sector za pravosudje

Odeljenje za nadzor u pravosudnim organima

U toku 2023.godine za pruzanje pravne pomoci ovom Odboru se obratilo 285 lica,koji su dolaskom u nase prostorije ili preko web sajta ili dopisom trazili Pravnu pomoc.

Analizom slučajeva ljudi koji su se u 2023 godini obraćali za pomoć I podršku Odboru za ljudska prava Leskovac utvrdjemo da su nam se za pomoć i podršku obraćale sledeće kategorije ljudi I to:

1.-Lica Kojima su sudovi u Republici Srbiji posle 01.12.2019 godine izrekli kaznu Zatvor u trajanju od 30 do 40 godina, koja je iz kaznenog Sistema Republike Srbije izbrisana Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika objavljenom u Službenom Glasniku Republike Srbije br.35/2029, kršenjem odredbi čl.34 st.2, 143 st.2, čl.145 st.2 I čl.197 st.3 Ustava Republike Srbije, čl.15 st.1 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima i čl.5 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

-Smatramo za potrebno da kao primer navedemo Slučaj Ace Djordjevića iz sela Vrandol kod Bele Palenke koga je Okružni sud u Nišu pravnosnažnom presudom K.br.188/04 od dana 22.08.2005 godine osudio na kaznu Zatvor u trajanju od 40(četrdeset) godina, zatim Osnovni sud u Požarevcu ga osudio na kaznu Zatvor u trajanju od 6(šest) meseci pravnosnažnom presudom 89 K.br.96/21 od dana 23.05.2022 godine, a dana  02.02.2023 godine Viši sud u Nišu ga je za isto delo osudio na Jedinstvenu kaznu Zatvor u trajanju od 40(četrdeset) godina, KOJA NIJE POSTOJALA U KAZNENOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE  na dan 02.02.2022 godine, tako da u Kazneno popravnom zavodu Požarevac u Zabeli izdržava kaznu zatvor u ukupnom trajanju od 80(osamdeset) godina i 6(šest) meseci, što je nezabeleženo u istoriji Srbskog pravosudja.

-Napisana je Ustavna žalba Ustavnom sudu Srbije sa zahtevom za izdavanje Privremene mere, o kojoj po ustaljenoj praksi taj sud ne oslučuje.

-Karakterističan je slučaj i Vladimira Božovića iz Užica koga su Viši sud u Užicu presudom K.br.8/29 od 08.06.2020 godine, Apelacioni sud u Kragujevcu presudom Kž 1 498/20 od 18.09.2020 godine, i Vrhovni sud Srbije presudom Kzz 1430/2020 od 04.02.2021 godine osudili na kaznu Zatvor u trajanju od 30(godina), koja u vreme sudjenja NIJE POSTOJALA U KAZNENOM SISTEMU Republike Srbije a protivno Odluci Ustavnog suda Srbije IU broj 192/2003 od 15.01.2004 godine objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije br.17/2004 od dana 25.02.2004 godine.

-Ovo je poražavajuće dokumentovano saznanje da sudovi u Republici Srbiji ne primenjuju ustav, potvrdjene medjunarodne ugovore, zakon i Odluke ustavnog suda već primenjuju privatnu neregulisanu pravdu, uzrokujući opštu pravnu nesigurnost u Republici Srbiji.

2.-Za pomoć su nam se obraćala i osudjenja lica koja u zatvorima u Republici Srbiji, pre svega u Tajnom specijalnom istražnom zatvoru Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koji posluje pod lažnim nazivom fiktivnog Kazneno popravnog zavoda u beogradu zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem i u Kazneno popravnom zavodu Požarevac u Zabeli, masovno izdržavaju nepostojeće kazne Zatvor od 30 do 40 godina sa zahtevima da im pomognemo u pisanju zahteva za obnovu postupaka, da bi u skladu sa odredbama čl.34 st.2, čl.197 st.3, čl.142 st.2 i čl.145 st.2 Ustava Republike Srbije, čl.15 st.1 Medjunarodnog pakta o gradjanskim I političkim pravima i čl.5 st.1 i st.2 Krivičnog zakonika bili kažnjeni po trajanju blažom kaznom Zatvor od 20(dvadeset) godina kao maksimalno zaprećenom po odredbi  43 st.1 t.2 i čl.45 st.1 Krivičnog zakonika, koji su svi zahtevi odbijeni, suprotno praksi sudova u Republici Srbiji iz 2002 i 2003 godine kada su sudovi po službenoj dužnosti Smrtnu kaznu zamenjivali blažom kaznom Zatvor.

3.-Beležimo i dosta slučajeva povrede prava na Pravično sudjenje koje je gradjanima garantovano odredbom čl.32 st.1 Ustava Republike Srbije i čl.6 st.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, gde bi izdvojili slučaj Nikolić Dejana iz Vranja kome je Osnovni sud u Vranju u predmetu K.br.239/22 SUDIO U ODSUSTVU iako je on bio dostupan sudu jer se nalazio u pritvoru u zgradi Okružnog zatvora u Vranju koja je na 20 metara od zgrade suda, pa ga je presudom K.br.239/22 od dana23.06.2023 godine i osudio u odsustvu na kaznu Zatvor, i završio Glavni pretres a da nije izdao naredbu zatvoru da Dejana kao okrivljenog, koji je težak invalid i ne može sam da po pozivu dodje pred sud, dovede na sudjenje da bi ga sud saslušao i dao mu mogućnost da se brani.

-Viši sud u Vranju i Vrahovni sud Srbije su potvrdili takvu presudu, što je jedinstven slučaj u istoriji pravosudja, da sud sudi u odsustvu okrivljenom koji je u pritvoru na 20 metara od suda.

-Ovde treba pomenuti i slučaj Miloša Delibašića iz Beograda koga je Ministarsvo pravde Republike Crna Gora izručila Ministarstvu pravde Republike Srbije za jedno delo za koje je traženo izručenje, a za drugo delo zahtev za izručenje je odbijen, a Viši sud u Beogradu ga je oslobodio za delo za koje je izručen, a osudio ga za delo za koje zahtev Ministarstva pravde Republike Srbije za izručenje odbijen.

-Zabrinjava slučaj Stojanović Gorana iz Leskovca koga je Viši sud u Leskovcu presudom K.br.33/22 od dana 14.12.2022 godine osudio da je u Martu mesecu 2014 godine ubio lice koje je pravnosnažnom sudskom odlukom proglašeno da je mrtvo još u Februaru 2014 godine, iako ne postoji ni leš navodno ubijenog, ni sredstvo kojim je delo izvršeno, ni način-mehanizam izvršenja dela,odnosno iako ne postoji samo krivično delo, pa imenovani na osnovu tave sudske odluke izdržava kaznu od 15 godina u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, jer su je potvrdili i Apelacioni sud u Nišu i Vrhovni sud Srbije.

4.-Beležimo slučajeve osudjenih lica koja su u srbskim zatvorima pre svega u Kazneno popravnim zavodima u Beogradu, Požarevcu i Nišu žrtve tortute ili svirepog, nečovečnog ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

-Pored teških slučajeva torture u slučajevima Djure Momirova, Živković Toplice, Nikolić Dejana i drugih, beležimo imteresantan slučaj nečovečnog i ponižavajućeg postupanja zatvorskih vlasti u Kazneno popranom zavodu u Nišu prema osudjenom licu Stojiljković Igoru kome zatvorske vlasti i posle (osam) godina u zatvoru uskraćuju pravo na posete bliskih srodnika i prijatelja koji trebaju da mu daju podršku nakon izlaska iz zatvora.

-Takodje zapažamo da ima osnova za sumnju da se u zatvorima u Srbiji nezvanično i na neformalan način izvršavaju Smrtne kazne nad osudjenim licima koja ne konveniraju zatvorskim vlastima,uskraćivanjem odgovarajuće hrane,lekova i medicinske pomoći bolesnim zatvorenicima, stavljanjem u uslove u kojima im se bolest i zdravlje pogoršavaju, jer se slučajevi ubistva zatvorenika u srbskim zatvorima ne istražuju a počinioci ne procesuiraju, čime je život zatvorenika u srbskim zatvorima postao jeftiniji nego na ukrajinskom razištu.Skorašnji je slučaj ubistva Branka Ilica u Kazneno popravnom zavodu Požarevac u Zabeli.

5.-Na osnovu dokumentacije koju nam donose tražioci pomoći i podrške uočavamo zabrinjavajuću pojavu da Vrhovni sud Srbije i Ustavni sud Srbije kršeći odredbe čl.36 Ustava Republike Srbije, čl.13 Evropske konvencije zaštitu ljudskih prava I osnovnih Sloboda, Brajtonske deklaracije i Deklaracije iz Interlakena o budućnosti Evropskog suda za Ljudska prava u Strazburu,Komiteta minsitara Saveta Evrope, Preporuke br.R.(2004)6 Komiteta ministara saveta Evrope zemljama članicama o poboljšaju domaćih pravni sredstava, gradjanima Republike Srbije uskraćuju pravo na Delotvoran pravni lek pred domaćim vlastima, u koju svrhu Vrhovni sud Srbije koristi zamenu teza pa Zahteva za zaštitu zakonitosti koji su mu podneti zbog povrede zakona po čl.485 st.1 t.1 i st.2 Zakonika o krivičnom postupku, čije podnošenje nije vezano za rok, odbacuje ili odbija masovno sa obrazloženjem da se oni mogu podneti samo zbog povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku navedene u čl.485 st.4 Zakonika o krivičnom postupku i to u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke, kako zaštitio od ogovornosti sudije koje krše zakon na štetu gradjana.

-U istom cilju Ustavni sud koristi jezičko pravnu konstrukciju da je ustavna zažba posebno I izuzetno pravno sredstvo, što ne propisuje ni ustav ni Zakon o ustavnom sudu a Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u slučaju Vinčić i drugi protiv Srbije utvrdio da je Ustavna žalba najobičnije domaće delotvorno pravno sredstvo, i da Ustavni sud nije instaniconi sud iako svi podnodioci ustavne žalbe od njega traže da utvrdi povrede ustava, a ne da postupa kao instancioni sud.

-U tom kontekstu imamo dosta slučajeva u kojima srbska policija i tužilaštvo nesprovodjenjem potražnih ili istražnih radnji odbijaju da gradjanima pruže zaštitu povredjenih ili ugroženih ljudskih prava, pogotovu kada su povredjena radnjama organa vlasti ili radnjama monopolskih ili oligarhijskig grupa ili pojedinaca u koju svrhu je srbsko tužilaštvo, posebno odeljenje za borbu protiv korupcije I organizovanog kriminala izgradilo i neguje svojevrsnu “kulturu nekažnjavanja”.

-Primera radi iz Akta Višeg javnog tužilaštva Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu PI 50/23 od dana 13.04.2023 godine se utvrdjuje da je to tužilaštvo od osnivanja dana 01.03.2018 godine do dana 31.12.2022 godine primilo 5.744 krivične prijave,a da je u samo 662 slučajeva uspešno optužilo, dok je 3.279( tri hiljadedvesta sedamdeset I devet) prijave odbacilo.Na sto prijave koje je uzelo u postupak 600 je odbacilo.

6.-Rasprostranjeni su i slučajevi povrede prava na imovinu od strane Republičkog gedoetskog zavoda koji odbija da prava gradjana na nepokretnostu upiše u katastar nepokretnosti u rokovima propisanim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, ili odbija da ta prava upiše prema podacima iz elaborate katastarskih radova, ili jednostavno odbija da prava gradjana uopšte upiše u katstar nepokretnosti povredom čl.9 Zakona o opštem upravnom postupku i načela “dobre uprave”, kao i načela Poverenja u katastar iz čl.63 Zakona o državnom premeru i katastru, na koji način gradjane lišava prava na imovinu, i stvara imovinsko pravnu nesigurnost u državi Republici Srbiji.

-Karakterističan je slučaj Luke Vidosavljevića iz Leskovca koji je kupio stan, platio kupoprodajnu cenu za stan, platio porez na promet apsolutnih prava, a načelnik Službe za katastar nepokretnosti u Leskovcu je taj stan u katastar nepokretnosti upisao u svojinu na dve komšinice.

-Republički geodetski zavod kšenjem odredbi čl.9 i čl.56 Zakona o opštem upravnom postupku, čl.46 Ustava Republike Srbije i čl.10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, ne dozvoljava gradjanima Republike Srbije koji imaju opštu poslovnu sposobnost pa I onima sa završenim pravnim fakultetima i položenim pravosudnim ispitima da se njemu I Službama za katastar nepokretnosti obraćaju neposredno, na način sto bi podneske, osim zahteva za upis prava u katastar nepokretnosti, predavali u papirnatom obliku na šalterima Službi za katastar nepokretnosti, primorava ih da se obraćaju preko advokata da bi im povećali troškove a advokatima napravili profit, ili elektronskim putem iako 90% gradjana nema kompjutere ili njime ne ume da rukuje da bi podnosili podneske elektronskim putem na koji način im protivno ustavu, zakonu i ratifikovanim medjunarodnim ugovorima povredjuje osnovno ljudsko parvo na Slobodu izražavanja, iz kojih razloga je Odbor za ljudska prava Leskovac Ustavnom sudu Srbije podneo Inicijatvu za ocenu ustavnosti odredbe čl.7 Zakona o izmenama i dopunama zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti I vodova objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije br.92/2023, sa predlogom za odredjivanje privremene mere, o kojoj disfunkcionalni Ustavni sud ne odlučuje.

7.-Beležimo pojavu da Lokalna poreska administracija u Leskovcu naplaćuje porez na imovinu i posebnu naknadu za zaštitu i unapredjenje životne sredine za nepokretnosti gradjanima na koje nisu stekli parvo svojine u skladu sa zakonom upisom u katastar nepokretnosti, a ne naplaćuje od katastarskih vlasnika, sa obrazloženjem da se pravo svojine na nepokretnosti stiče po Zakonu o porezu na imovinu overom ugovora o prometu nepokretnosti kod suda, a ne po osnovu odredbi Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova upisom u katastar nepokretnosti, danom kada je rešenje o upisu postalo konačno, zbog čega mislimo da je neophodno da Ministarstvo pravde u saradnji sa Ministarstvom finansija i pravnim fakultetom u Beogradu organizuje predavanje za direktore filijala Poreske uprave i da ih upozna na koji način i u kom trenutku se stiče pravo svojine na nepokretnosti.

8.-Na kraju želimo da Ministarstvu pravde ukažemo da smo zabrinuti što godinu dana ne želi da u registar pružaoca besplatne pravne pomoći upiše Dragutina Vidosavljevića iz Leskovca diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, kao lice koje pruža besplatnu pomoć u Odboru za ljudska prava Leskovac, i da Ministarstvu pravde po treći put uputimo zahtev da isto lice upiše kao lice koje pruža besplatnu pravnu pomoć u Odboru za ljudska prava Leskovac.

Zakoniti zastupnik

Odbora za ljudska prava Leskovac

Dobrosav Nešić,

Leskovac,23.januar.2024.godine