Archives

now browsing by author

 

SLUCAJ MILADINOVIC IGORA IZ NISA

OPSTI PODACI

Miladinovic Igor iz Nisa ul.Ljubomira Nikolica br.132/14 28 godine star, po nacionalnosti Srbin, drzavljanin Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, slucaj prijavljuje majka Branka koja je za kancelariju cula iz medija a i raniji je korisnik nasih usluga, za sina Nikolu koji je takodje bio zrtva policijskog nasilja dana 08.07.2003 godine.

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 14.11.2003 godine u mestu Komren kod Nisa oko 22,30 casova, trojica policajaca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata za unutrasnje poslove u Nisu, zaustavili su putnicki automobil vlasnistvo Igorovog druga Milosa u kome su se pored Milosa i Igora nalazila jos dva mladica.Prilikom pretresa automobila policajci su u kolima pronasli najpre jednu kesicu sa “marihuanom” za koju je vlasnik vozila Milos rekao da je njegova, a nakon toga ispod zadnjeg sedista su pronasli jos 4 paketica “marihuane” za koje vlasnik vozila nije znao ciji su ili je znao ali nije hteo da kaze, pravdajuci se da se tim kolima voze razna lica, dok su Igor i ostala dvojica negirali da je “marihuana” njihova, zbog cega su policajci svo cetvoro mladica lisili slobode i doveli ih u zgradu policije u Nisu, oko 23.00 sati, gde su ih drzali u prijemnoj sobi dok nisu dosli inspektori Sekretarijata za unutrasnje poslove u Nisu, Kovacevic Ivan zv.”Kovac”, inspektori Igor i Vanja, i jos 4 inspektora koje Igor nezna ni po imenu ni po prezimenu ni po nadimcima.Inspektor Kovacevic je otkucao Potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, u kojoj je navedeno da je oduzeta”marihuana” i poceo da vrsi pritisak na Igora da on potpise potvrdu govoreci mu “potpisuj, potpisuj”kao da je “marihuana” oduzeta od Igora, zbog cega Igor odbijao da potpise Potvrdu, govoreci da oduzeta “marihuana nije njegova, da nije od njega oduzeta, i da bi potpisivanjem Potvrde fakticki priznao posedovanje droge, koja nije njegova.U jednom trenutku inspektor Kovacevic, kako se predstavio, je nogom na kojoj se nalazila cipela, sutnuo Igora u decnu stranu cela nanevsi mu vidnu povredu u vidu krvnog podliva, a nakon toga inspektor Kovacevic je pesnicama udario igora 3-4 puta po glavi u predelu lica, nanevsi mu povredu u vidu krvnog podliva i otekline desne vilice, a nakon toga inspektor Kovacevic je poceo bez ikakvog kriterijuma da udara Igora po glavi i telu i da ga nogama sutira po celom telu i nogama, sa ciljem kako nam je Igor rekao da bi Igor od udaraca pao na zemlju da bi inspektor Kovacevic mogao da ga na zemlji gazi i sutira.Za sve vreme batinanja policijski inspektor je vredjao ljudsko dostojanstvo i licnost Igorovu, govore ci mu”picko””smradu”, kojom prilikom je inspektor Kovacevic Igoru zadao izmedju 30-40 udaraca, od kojih je Igor zadobio povredu u vidu oguljotine koze na desnoj potkolenici, koja je koso postavljena.Svi prisutni inspektori su gledali mirno dok je

”Otisci” inspektorovih đonova na igorovom čelu

inspektor Kovacevic zlostavljao Igora, videli i culi sta je inspektor radio i govorio Igoru, a niko nije pokusao da ga u tome spreci. Nakon toga inspektor Kovacevic je Igora odveo do WC-a, stavio ruke Igoru na ledja, jednom rukom drzao Igorove ruke a drugom rukom je inspektor gurao Igorovu glavu ka otvoru WC-a u obliku”Engleskog cucavca’ pokusavajuci da stavi Igorovu glavu u otvor WC_a, inspektor Kovacevic je nastavio da vredja Igora govoreci mu”Smradu, jedi govna”.Kada je inspektor Kovacevic zavrsio sa batinanjem, i vredjanjem rekao je Igoru”ja sam Kovac, da znas ako me tuzis.Ovo ti je za Ljudska prava i za ono sto je tvoja majka dolazila ovde, i sto nas je prozivala kod Gvozdenovica”, da bi odmah zatim Igoru uputio reci pretnje”Neznas ko te je tukao, ako nekom kazes ima da te nema”.Pri tome inspektor je aludirao na cinjenicu da se Igorova majka Miladinovic Branka, obratila za pravnu pomoc i zastitu Odboru za ljudska prava u Leskovcu, i nacelniku Sekretarijata za unutrsnje poslove u Nisu gospodinu Gvozdenovicu” nakon sto je Niska policija dana 08.07.2003 godine pretukla njenog drugog sina, Miladinovic Nikolu.
Igora je inspektor Kovacevic drzao u zgradi policije bez resenja o zdrzavanju do 02,30 sati dana 15.11.2003 godine, a pre nego sto je pusten na slobodu inspektor Kovacevic je insistirao da Igor da izjavu pred inspektorima da ga je tuklo i da mu je nanelo povrede neko trece lice, a ne isnpektor, pa je Igor morao da kaze kao da ga je tukao i povredio neki decko, sve sa ciljem da bi bio postedjen daljeg maltretiranja i da bi ga inspektor pustio na slobodu, mada su ostala trojica mladica svedoci da je Igor prilikom lisenja slobode bio bez povreda.Nakon pustanja iz policije cim je svanulo Igor je otisao kod fotografa da snimi povrede i kod lekara na pregled.
Igor navodi da su ostala trojica njegovih drugova pustena na slobodu nakon sat vremena od dovodjenje a da je inspektor Kovacevic samo njega zadrzao i zlostavljao.

Miladinović Igor nakon puštanja iz zgrade policije u Nišu

PONUDJENI DOKAZI

Od dokaza Igor dve fotografije sa povredama, izvestaj lekara specijaliste br.21592 od 15.11.2003 godine iz koga se vidi da Igor ima povrede sa latinskim nazivom Contusiones capitic facies, da je povracao u dva navrata, da ima hematom potkozno ceono desno 4×2 cm, podliv desnog obraza uz oguljotine, Oguljotina retroaurikularno desno, Oguljotinu obraza levo, Tragove sasirene krvi u patikama, i da mu je odredjena terapija antibioticima i analgeticima.Zatim Igor se moze saslusati kao osteceni u svojstvu svedoka, saslusanje njegovih drugova cija imena prezimena i adrese su Igoru poznate, na okolnosti da je Igor bio bez povreda kada je lisen slobode i doveden u policiju.
POKRENUTI POSTUPCI POVODOM SLUCAJA

Igoru nije poznato da je povodom slucaja protiv njega pokrenut neki postupak, niti da je pokrenut postupak protiv policijskog inspektora.

ORGANI I ORGANIZACIJE KOJIMA SE OBRACAO ZA POMOC

Igor je slucaj prijavio samo nama.Vidno je uplasen pretnjom inspektora Kovacevica da nesme nikome da prijavi slucaj jer ga u protivnom”nece biti”.Saglasan je da slucaj samo obradimo da obavestimo kancelariju Visokog komesarijata UN za ljudska prava u Beogradu i Amnesti international, a da sa podnosenjem krivicnih prijava sacekamo, obzirom na cinjenicu da mu je brat Nikola koji je takodje zrtva policijske torture u zatvoru, pa se nakon pretnje inspektora Kovacevica plasi za njega i za sebe.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Gledano sa aspekta medjunarodnog prava u slucaju Miladinovic Igora iz Nisa, inspektor MUP-a Republike Srbije Sekretarijata za unutrsnje poslove u Nisu Kovacevic Ivan prekrsio je zabranu mucenje svirepog i necovecnog postupanja prema ljudima iz cl. 5 i pravo na slobodu i licnu bezbednost iz cl.3 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, te zabranu mucenja iz cl.3 i pravo na slobodu i licnu bezbednost iz cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i gradjanskih sloboda.
Sa aspekta domaceg prava povredjena pravo na slobodu coveka iz cl.15 i pravo na ljudsko dostojanstvo iz cl.18 Ustava Republike Srbije kao i zabrana mucenja svirepog i necovecnog postupanja prema ljudima iz cl.12 st.2 i pravo na slobodu i licnu slobodu i bezbednost iz cl.14 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a u radnjama inspektora policije Kovacevica u odnosu na Miladinovic Igora ima svih elemenata krivicnog dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 KZRS i protivpravnog lisenja slobode iz cl.63 st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Na zahtev Miladinovic Igora protiv inspektora Kovacevica napisacemo krivicne prijave za navedena krivicna dela i obavestiti kancelariju Visokog komesarijata za ljudska prava u Beogradu jer je niska policija u kratkom roku tukla i Igora i njegovog brata Nikolu.

SLUCAJ STOJANOVIC DALIBORA I NEBOJSE IZ PLJEVLJE

Ev.br.9/9

Stojanovic Dalibor od oca Zorana, muskog pola, po nacionalnosti Srbin, rodjen1285 godine,neosudjivan i nekaznjavan i Stojanovic Nebojsa od oca Zorana, muskog pola, po nacionalnosti Srbin, rodjen 1986 godine, oboje sa prebivalistem u Pljevljima, ul.1 Decembar bb-2/8 Republika Crna Gora drzavljani Drzavane zajednice Srbija i Crna Gora.Za Odbor i kancelariju pravne pomoci culi od prijatelja iz Bujanovca.Za njih se javlja otac Stojanovic Zoran

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 10.07.2003 godine, u Bujanovcu u ul.Karadjordjev trg oko 23,30 sati, Dalibor i njegov drug Jancic velimir imali su kratku verbalnu raspravu sa grupom mladica pripadnika Albanske nacionalnosti, koji su dobacivali na korzoou devojcicama Srpske nacionalnosti, a nakon toga nastavili da setaju.Nakon toga kod fontane u navedenoj ulici jedan mladic pripadnik Albanske nacionalnosti Osmani Driton je presreo Dalibora i njegovog druga Velimira i poceo da se zucno uz psovke raspravlja sa Velimirom, nakon cega je Osman poceo fizicki da se obracunava sa velimirom.Dalibor, koji je od mesta dogadjaj bio udaljen nekoliko metara, videvsi da mladici zapocinju fizicki obracun krenuo je ka njima u nameri da ih razdvoji.U tom trenutku iz mraka je istrcao mladic pripadnik Albanske nacionalnosti Ljimani Krenar rod.1984 godine od oca Etema, sa prebivalistem u selu Nesalce, koji je nozem na rasklapanje, sa secivom duzine 8 cm, uboo Dalibora u predelu stomaka i zeludca, nananevsi mu pri tome Tesku telesnu povredu opasnu po zivot.Nakon uboda Dalibor je osetio bol i toplinu u predelu stomaka, sagao se i odvojio dva tri koraka od grupe, kada je podigao glavu video je da Krenar zamahuje nozem u pravcu Velimirovih grudi, kojom prilikom je Velimir poturio ruku i skrenuo putanju noza, a Krenar je laktom udario Velimira u glavu.Nakon toga Driton i Krenar su pobegli sa lica mesta i prikljucili se grupi albanaca ispred kafica”Hazard” gde su nakon 10 minuta i uhapseni, od strane policajca velickovic Gorana, koji je cuo guzvu i galamu.Nakon toga Dalibor je sa Velimirom krenuo kuci, ispred SO Bujanovac zaustavio ih je dezurni policajac pripadnik Albanske nacionalnosti, kada je video da Dalibor krvari pozvao je prvo stanicu policije sa molbom da pozovu sluzbu hitne pomoci, a posto kola hitne pomoci nisu stizala, policajac je svojim kolima u kojime su bili i Velimir i policajac Iliz Sasa iz Bujanovca, odvezao Dalibora u Dom Zdravlja u Bujanovcu, odakle je kolima hitne pomoci prebacen u Zdravstveni centar u Vranju, gde su mu uradjene dve operacije, gde je proveo sedam dana na lecenju nakon toga otpusten na kucno lecenje sa Otpusnom listom br.817 Odeljenja Hirurgije.Iz Uverenja o zdravstvenom stanju izdatom na ime Dalibora u Domu Zdravlja Bujanovac dana 03.08.2003 godine pod br.37/535 konstatuje se da je Dalibor kritivnom prilikom zadobio Teske telesne povrede opasne po zivot.Protiv Limani Krenara Opstinsko javno tuzilastvo u Bujanovcu podiglo je Optuznicu Kt.br.194/03 od dana 04.09.2003 godine za kr.delo Teska telesna povreda iz cl.53 st.2 KZRS.
Tog istog dana u Bujanovcu ispred zgrade SO Bujanovac, oko 23,40 sati , Daliborov rodjeni brat Nebojsa je od nekog mladica saznao da je Dalibor povredjen, te je poceo da se kod ljudi sakupljenih ispred SO Bujanovac gde je bilo parkirano policijsko vozilo “Marica”raspituje sta se desilo njegovom bratu.Videvsi da dvojica policajaca vode dva lica prema “marici” krenuo je preme policijskim kolima, kada ga je jedan policajac zaustavio stavivsi mu ruku u predelu ramena.U tom trenutku 3-4 policajca pripadnika Albanske nacionalnosti, medju kojimaSabani Enec-saobracajni policajac u civilu, Nedzibi Skeljzin i jos 2 NN policajaca OUP-a Bujanovac ciji licni podaci nisu poznati Nebojsi i njegovom ocu, hvataju Nebojsu , zavrcu mu ruku na ledja, udaraju ga pesnicama i sakama u predelu glave i vrata, guraju ga prema zemlji, sutiraju nogama, palicom ga udaraju u desnu butinu, kada je Nebojsa pao na zemlju policajci mu vezuju ruke sredstvima za vezivanje“lisicama” i stavlaju ga u “maricu” zajedno sa uhapsenim Ljimani Krenarom, Osmani Dritonom i Beciri Aidom iz Trnovca, a na primedbu jednog od picajaca da je Nebojsa brat povredjenog Dalibora, policajci nebojsu stavljaju u beli policijski auto, i voze u zgradu policije.Na primedbu Nebojse da su mu “lisice” previse stegle ruku jedan od policajaca popusta jednu stranu “lisica”, medjutim bez obzira na to lisice su na rukama Nebojse u visini zglobova kod saka ostavile vidne tragove u vidu crvenila.Konkretnom prilikom Nebojsa je zadobio povrede na obe sake u nivou zglobova u vidu vise izrazenih crvenih paralelnih linija, ogrebotina koze i modrica I IZRAZENOG CRVENILA U CELINI U NIVOU ZGLOBOVA, A U PREDELU DESNE BUTINE JAKOIZRAZENU MODRICU VELICINE 7 X 2 CM,sto se sve kvalifikuje kao Laka telesna povreda, a kao posledicu toga bolove u desnom ramenu, uznemirenost, stanje konfuzije i straha kako pise u Uverenju o zdravstvenom stanju br.33/13985 izdatom u Domu zdravlja u Bujanovcu 22.07.2003 godine.
Nebojsu je policija drzala lisenog slobode od 23,45 sati dana 10.07.2003 godine do 04.00 sati dana 11.07.2003 godine, a da mu nisu dali resenje o zadrzavanju.Nakon zadrzavanja a povodom slucaja, protiv Nebojse policija nije pokrenula ni krivicni ni prekrsajni postupak.U vreme kada je tucen od policije i zadrazan bez resenja Nebojsa je bio maloletan jer je rodjen 10.08.1986 godine.Policija je Nebojsu kao maloletnog saslusala u odsustvu advokata pa su ga primorali da potpise izjavu da konkretnom prilikom nije batinan, mada je u hodniku zgrade policije u Bujanovcu otac Velimira Jancica video Nebojsu kako sedi na klupi izubijan i sav u modricama.
Zoran trazi pomoc da mu obezbedimo punomocnika koji ce zastupati Dalibora u krivicnom postupku kao ostecenog i radi krivicnog gonjenja policajca koji su tukli i drzali lisenog slobode nebojsu protivno zakonu.

PONUDJENI DOKAZI

Fotografije Dalibora nakon operacije, fotografija Nebojse sa hematomom na desnoj butini, Uverenja o zdravstvenom stanju na ime Dalibora i Nebojse, Otpusna lista na ime Dalibora br.817 Optuznica OJT u Bujanovcu Kt.br.194/03 od 04.09.2003 godine, Nebojsina izjava data u policiji dana11.07.2003 godine u 04.00 sati, akt MUP-a RS SUP-a Vranje OUP-a Bujanovac br.050-211/03 od 31.07.2003 godine u kome policija priznaje da je upotrebila sredstva prinude protiv Nebojse, svedoci Jancic Velimir i njegov otac Miodrag, saslusanje Dalibora i Nebojse u svojstvu svedoka.

POSTUPCI KOJI SE VODE POVODOM SLUCAJ

Protiv Limani Kranera koji je uboo Stojanovic Dalibora Opstinski javni tuzilac u Bujanovcu podigao je Optuznicu Kt.br.194/03 od 04.09.2003 godine, zbog krivicnog dela Teska telesna povreda iz cl.53 st.2 KZRS.Protiv Limani Kranera i Osmani Dritona iz sela Nesalce i Jancic Velimira iz Bujanovca, policija u Bujanovcu je dana 11.07.2000 godine podnela zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka za prekrsaj iz cl.6 st.3 Zakona o javnom redu i miru, pa je Opstinski sudija za prekrsaje Limani Krenera kaznio kaznom zatvora od 60 dana Osmani Dritona novcanom kaznom u iznosu od1000.00 dinara, a Jancic Velimira novcanom kaznom od 600.00 dinara, dok nasim strankama nije poznato da li je pokrenut krivicni, disciplinski ili neki drugi postupak protiv policajaca koji su tukli Nebojsu, obzirom da je Odeljenje unutrsanjih poslova u Bujanovcu aktom br.050-211/03 od 31.07.2003 godine obavetilo Daliborovog i Nebojsinog oca, da policija nije prekoracila ili zloupotrebila silu dok je tukla nebojsu, prema kome nije pokrenut nikakav postupak.

ORGANI I ORGANIZACIJE KOJIMA SU SE STRANKE OBRACALE

Povodom slucaja otac Dalibora i Nebojse se obratio srpskom Odboru za ljudska prava u Bujanovcu, a predsednik tog odbora ga je poslao kod nas.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa aspekta medjunarodnog prava u ovom slucaju pripadnik albanske nacionalnsti Limani Krener iz sela Nesalce kod Bujanovca, radnjama napred opisanim ugrozeno je pravo na zivot i povredjeno pravo na licnu bezbednost iz cl.3 Deklaracije Genaralne Skupstine UN o ljudskim pravima, iz cl. 1 st. i cl.9 st.1 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, i iz cl. 2 st. 1 i cl. 5 st.1 Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, a sa spekta domaceg zakonodavstva Daliboru je ugrozeno pravo na zivot iz cl.21 st.1 i povredjeno pravo na licnu sigurnost iz cl.22 st.2 priznata navedenim propisima Ustava Republike Srbije, i ugrozeno pravo na zivot priznato cl.11 st.1 i povredjeno pravo na licnu bezbednost priznato cl.14 st.1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora na nacin koji predstavlja radnju izvrsenja krivicnog dela Teska telesna povreda opasna po zivot iz cl.53 st.2 Krivicnog zakona Republike Srbije.
Radnjama pripdnika police Ministarstva unutrsnjih poslova Republike Srbije konkretnom prilikom Stojanovic Nebojsi, sa aspekta medjunarodnog prava povredjeno je pravo na licnu bezbednost iz cl.3 i zabrana svirepog, necovecnog i ponizavajuceg postupanja prema ljuvima iz cl.5 Deklaracije Generalne Skupstine UN o ljudskim pravima i ista takva prava i zabrane predvidjene u cl.7 i cl.9 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i cl.3 i cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a sa aspekta domaceg prava pravo na licnu sigurnost iz cl.22 st.2 i zabrana ponizavajuceg postupanja prema ljudima iz cl.25 st.3 Ustava Republike Srbije i zabrana necovecnog ili ponizavajuceg postupanja prema ljudima iz cl.12 st.2 i pravo na licnu bezbednost iz cl.14 st.1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora na nacin koji predstavlja izvrsenje krivicnog dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 Krivicnog zakona Republike Srbije.

PREDVIDJENI RAD PO SLUCAJU

Protiv policajaca koji su zlostavljali i tukli Nebojsu napisali smo krivicnu prijavu za krivicno delo Zlostava u sluzbi iz cl.66 KZRS, bez obzira na cinjenicu sto policija tvrdi da policajci nisu prekoracili ovlascenje u upotrebi sile, jer sve okolnosto govore da nisu imali nikakvog povoda da prema Nebojsi upotrebe bilo kaku silu a kamoli da ga njih cetvoro tuku, dok je protiv lica koje je nanelo teske telesne povrede Daliboru krivicni postupak pokrenulo tuzilastvo, nama ostaje da postupke pratimo u pruzimo trazenu adekvatnu pomoc.

SLUCAJ CARINIKA ANITE NIKOLIC IZ SELA PREKODOLCE KOD VLADICINOG HANA I POLICAJCA MUP-A REPUBLIKE SRBIJE MARIJE NIKOLIC IZ LESKOVCA

Anita Nikolic sa prebivalistem u selu Prekodolce Opstina Vladicin Han, pol zenski, po nacionalnosti Srpkinja, drzavljanin Drzavne Zajednice Srbija i Crna Gora, zaposlena u Upravi carina kao Carinik na granicnom prelazu Strazimirovci, na granici Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Bugarske
Ilic Marija sa prebivalistem u Leskovcu u ul.Dobri Spanca br.4, pol zenski, po ncionalnosti Srpkinja, drzavljanin Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, zaposlena u Ministarstvu unutrsnjih poslova Republike Srbije, kao policajac Uprave pogranicne policije na granicnom prelazu Strezimirovci, na granici Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Bugarske.

Žrtve zlostavljanja Anita i Marija u prostorijama Odbora za ljudska prava u Leskovcu

Anita Nikolic radi u Upravi carina 11 godina, kako navodi dosada nije disciplinski kaznjavana, a radila je skoro na svim granicnim prelazima carinarnice Nis.Nekoliko meseci unazad racunajuci od dana 08.07.2003 godine, Anita dozivljava pravu ljudsku dramu na granicnom prelazu Strezimirovci, u reziji komandira policijske stanice na granicnom prelazu policijskog oficira Nebojse Dzonica, koji je mesecima zlostavlja na seksualnoj osnovi i sa seksualnom motivacijom, za sve vreme vredjajuci njeno ljudsko dostojanstvo.Kako nam je Anita rekla komandir Dzonic nakon postavljenja na to mesto u jesen 2002 godine, drasticno menja odnos prema njoj. Pokusavajuci da taj odnos od drugarskog pretvori u ljubavnicki, predlazuci joj u svakoj smeni da njihov odnos pretvore u “poslovnu i ljubavnu saradnju”, sto je primoralo Anitu da Dzonica izbegava, a od Aprila meseca 2003 godine komandir Dzonic, je otvoreno poceo da joj predlaze ljubavnicki odnos, uz komentare da ce je naterati da kad-tad pozeli seksualne odnose sa njim, da bi dana 29 Maja 2003 godine oko 17.00 sati, komandir Dzonic usao u sluzbenu prostoriju carine gde je Anita sedela na dvosedu, i pokusao da sedne pored same Anite, zbog cega je Anita bila primorana da ustane iz dvoseda a komandir Dzonic je obema rukama uhvatio Anitu za glavu pokusavajuci da je poljubi.Anita je odgurnula komandira Dzonica, udarila ga govoreci mu istovremeno mnogo uvredljivih reci, nakon cega se Dzonic nasmejao i izlazeci iz kancelarije sokiranoj Aniti rekao, da ce je naterati da ga moli da bude sa njim.U zelji da to i realizuje komandir Dzonic je naredio vodji smene policije na granicnom prelazu Strezimirovci Koprivici Ivanu, da na sve adrese posalje depesu da je granicni prelaz u jutarnjim casovima od 04,30 do 05,30 sati, dana 30.05.2003 godine bio blokiran jer je Anita kao carinik u to vreme spavala, sto po recima Anite uopste nije tacno jer je u celoj njenoj smeni koja je trajala 24 sati, na tom granicnom prelazu u zemlju uslo18 a iz zemlje izslo takodje 18 vozila, ukupno 36, a da je u pitanju lazna prijava komadira protiv Anite, kako nam je rekla govori i cinjenica, da je tesko poverovati da granicni prelaz bude u blokadi ceo sat zbog toga sto ona navodno spava, a da je niko od 5 prisutnih policajaca nije pozvao, iako se prostorije carine i policije nalze u istoj zgradi i po prirodi posla carinici i policajci su upuceni na saradnju.Ovakva depesa je po Anitu imala negativne posledice, iz razloga jer je Dzonicev mentor nacelnik Uprave pogranicne policije Sinisa Grbic zahtevao od direktora Carine Nis da ispita Anitu na okolnosti tog dogadjaja, te je Anita bila podvrgnuta saslusanju u Carinarnici Nis.
Nakon toga Anita je pitala vodju smene Koprivicu Ivana da li ga je sramota sto joj je podneo neistinitu prijavu, i rekla mu da ce ga truziti za lazno prijavljivanje, nakon cega je Koprivica Ivan protiv Anite, kao zrtve policijskog zlostavljanja, podneo krivicnu prijavu Opstinskom javnom tuzilastvu u Surdulici, da ga je Anita ometala u obavljanju poslova bezbednosti i odrzavanje javnog reda i mira.
Anita nam govori da se komandir Dzonic tako ponasa i prema podcinjenim policajcima, pa i prema policajcu Romske nacionalnosti Tairovic Nenadu, jer iz njega stoji nacelnik Uprave pogranicne policije pukovnik Sinisa Grbic.
Marija Ilic je policajac na granicnom prelazu Strezimirovci, i navodi da je od Novembra meseca 2002 godine, izlozena stalnom seksualnom uznemiravanju, pretnjama ucenama od strane komandira policije na granicnom prelazu Strezimirovci Nebojse Dzonica, u toku svake smene u kojoj je radila, kojim prilikama ju je komadir Dzonic pozivao u kancelariju i razlicitim metodama vrsio pritisak na nju da pristane da sa njim ima seksualne odnose, insistirajuci veoma otvoreno i neposredno da mu marija govori o njenom seksualnom zivotu, da li ima seksualni nagon, da li dolazi u iskusenje da spava sa nekim od kolega, da je seks sa starijim kolegama kvalitetniji nego sa mladjim, da je on tu da je pouci, te da ce joj veza sa njim pomoci u napredovanju u sluzbi, na sta mu je Marija uvek odgovarala da nju seksualni odnosi pre braka ne zanimaju.Takodje je insistirao da Marija dodje u njegov stan u Surdulici da prespava da ce on od nje napraviti iskusnu devojku, a u Septembru mesecu 2003 godine komandir Dzonice je insistirao da Mariju odveze do Leskovca.nakon desetak kilometara voznje, komandir Dznic je poceo mariji da postavlja uobicajena pitanja vezana za njen seksualni zivot, i da iznosi svoje predloge u vezi stim a u jednom trenutku stavio je ruku na Marijino koleno, sto je Mariju primoralo da se povuce do ulaznih vrata u kola.Jednom prilikom u vreme smene na granicnom prelazu komandir je toliko bio navalentan insistirajuci da Marija stupi u seksualne odnose sa njim da je Marija istrcala iz komandirove kancelarije usla u kuhinju i placuci skinula opasac i sluzbenu znacku, pred kolegom Maksimovic Ljubisom govoreci mu da ona ne moze vise da izdrzi pritisak koji komandir Dzonic vrsi na nju i da ce napustiti sluzbu.Zbog svega maltretiranja Marija se pismeno obratila Ministarstvu unutrasnjih poslova Republike Srbije-Upravi pogranicne policije, Opstinskom javnom tuziocu u Surdulici i Odboru za ljudska prava u Leskovcu.
Anita i Marija takodje navode da je komandir Dzonic 1998 godine, pokusao da seksualno napstvuje zenu sluzbenika Grcke carine, ali da je taj slucaj policija prikrila.Takodje navode da komandir Dzonic zlostavlja i ucenjuje ostale kolege a pogotovu policajca Roma Tairovic Nenada.Traze od nas da slucaj evidentiramo i da pomognemo u pokretanju postupka za pozivanje na odgovornost komadira policije Dzonica.

PRILOZENI DOKAZI

Anita i Marija su Odboru ponudile dopise koje su poslale Upravi pogranicne policije Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, u kojima iznose detalje maltretiranja koje su dozivele od strane komadira Dzonica.

POKRENUTI POSTUPCI POVODOM SLUCAJEVA

Povodom slucaja Anita je bila na saslusanju kod direktora Carinarnice Nis, po prijavi komadira Dzonica a na zahtev pukovnika policije Sinise Grbica, dok je Marija podnela krivicnu prijavu Opstinskom javnom tuzilastvu u Surdulici protiv komandira Dzonica, ali nije mogla da nam kaze u pravcu kog krivicnog dela.Nezvanicno od Marije i Anite smo dana 16.12.2003 godine saznali da je komandir Dzonic suspendovan sa duznosti do daljnjeg.

ORGANIZACIJE KOJIMA SU SE STRANKE OBRACALE

Povodom slucaja Anita se obracala Okruznom tuziocu u Vranju, Marija Opstinskom tuzilastvu u Surdulici, a od NVO, nama a na nasu preporuku i Fondu za humanitarno pravo.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

U konkretnom slucaju, sa aspekta medjunarodnih propisa, komandira policije na granicnom prelazu Strezimirovci napred opisanim radnjama povredio je pravo na ljudsko dostojanstvo Anite i Marije iz cl.3 , zabranu ponizavajuceg postupanja prema ljudima iz cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, i isto pravo i zabranu iz Preambule i cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, i zabranu ponizavajuceg postupanja prema ljudima iz cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Sa aspekta navedenim radnjama komadir Dzonice je povredio pravo na ljudsko dostojanstvo Anite i Marije iz cl.18 Ustava Republike Srbije i cl.1 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i zabrana ponizavajuceg postupanja prema ljudima iz cl.12 st.2 iste Povelje.
U radnjama komadira Dzonica u odnosu na Anitu i Mariju ima svih elemanata krivicnog dela Seksualno zlostavljanje iz cl.102-a st.2 u vezi sa st.1 KZRS.

PREDUZETE RADNJE POVODOM SLUCAJA

Povodom slucaja obavestili smo javnost, slucaj su preneli BK televizija i B-92, zatim smo kontaktirali Aleksandra Kikosa, oficira Uprave pogranicne policije pri MUP-u RS i direktora Carinarnice Nis sa zahtevom da preduzmu delotvorne mere da bi Anitu i Mariju zastitili od daljig zlostavljanja i maltretiranja, i bilo kakvih stetnih posledica, sto su slucaj prijavile.

Slucaj Mitic Mirjane iz sela Rajno Polje, opstina Leskovac

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 05.05. 2003 godine oko 11.00 sati u selu Rajno Polje, sudski izvrsitelj iz Opstinskog suda u Leskovcu Miroslav Jovic zv.”Misa”, sprovodio je prinudno izvrsenje, popisom , procenom i prodajom pokretnih stvari iz kuce porodice Mitic, uz asistenciju pripadnika MUP-a RS SUP-a Leskovac, i zatvorenika iz Okruznog zatvora u Leskovcu.Sudski izvrsitelj policija i zatvorenici, nalazili su se na ulici ispred metalne kapije kroz koju se ulazi u dvoriste kuce porodice Mitic, dok se Mirjana nalzila u dvoristu pored iste metalne kapije, i sprecavala sudskog izvrsitelja da udje u dvoriste.U jednom trenutku sudski izvrsitelj je metalnom kapijom, kao sredstvom podobnim da telo tesko povredi i zdravlje tesko narusi, prikljestio desnu ruku Mitic Mirjane, nanevsi joj pri tome Laku telesnu povredu u vidu Nagnjecine desne podlaktice sa Oguljotinom koze desne podlaktice i krvarenjem iz oguljotine.Nakon toga je sudski izvrsitelj usao sa zatvorenicima u dvoriste, oduzeli traktor od porodice Mitic i napustili dvoriste a da povredjenoj Mirjani nije ukazaoo nikavu pomoc.Mirjani su pomoc ukazali pripdnici SUP-a Leskovac, donevsi joj vodu da se osvezi i umije.Za sluja je karakteristicno da sudski izvrsitelj nije bio ovlascen za primenu sile, vec su to mogli da rade samo pripadnici policije koji su tu bili prisutni.
Zoran od nas trazi pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja sudskog izvrsitelja Miroslava Jovica zbog primene sile prema njoj i nanosenja lakih teleshih povreda.
Za pravnu pomoc se nije obracala drugim NVO ili advokatima.

PONUDJENI DOKAZI

Od dokaza Zoran nudi Uverenje o zdravstvenom stanju Zdravstvenog centra u leskovcu br.87 od dana 07.05.2003 godine, izdato na ime Mitic Mirjane iz Rajnog Polja, kojim se konstatuje da ista ima Lake telesne povrede napred opisane, sliku Mitic Mirjane sa desnom podlakticom u zavoju, a kao dokaz mogu posluziti i svedocenja prisutnih Olge Marinskovi, Bozidara Milutinovica, Marinkovic Zorice i Bozidara Zivkovica svih iz Rajnog Polja.

Mirjanina desna ruka u zavoju

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

U radnjama sudskog izvrsitelja Opstinskog suda u Leskovcu Miroslava Jovica – Miska, u odnosu na Mitic Mirjanu iz Rajnog polja sa aspekta domaceg prava ima elemenata krivicnog dela Laka telesna povreda iz cl.54 st.2 KZRS, zatim povrede zabrane vredjanja fizickog i psihickog integriteta iz cl.12 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a sa spekta medjunarodnih propisa, sudski izvsitelj svojim ponasanjem i primenom sile prema Mitic Mirjani sto njegov posao nije, povredio je pravo na licnu bezbednost Mitic Mirjane iz cl.3 Deklaracije, cl.9 medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima i cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Predmet smo uzeli u zastupanje u smislu da cemo napisati krivicnu prijavu protiv sluzbenika Opstinskog suda u Leskovcu Miroslava Jovica za krivicno delo Laka telesna poivreda iz cl.54 st.2 KZRS, ucinjeno na stetu ostecene Mitic Mirjane iz Rajnog Polja.

Slucaj Miljkovic Dejana iz sela Turekovca kod Leskovca

CINJENICNI OPIS

II.Navodi da se dana 01.05.2003 godine oko 18.00 do 18,30 sati, putnickim vozilom u kome su se pored njega nalazili i Pesic Slavisa iz Leskovca ul.Djordja Kuna br.73 i Lazarevic Milan iz Leskovca ul.Djordja Kuna br.54, vracao se sa izleta na motel “Pasina cesma”.Ispod krivine u blizini motela doslo je do fizickog kontakta vozila kojim je upravljao Dejan i putnickog vozila koje je dolazilo iz suprotnog smsra bez vecih stetnih posledica.Zbog velike guzve Dejan nije mogao odmah da zaustavi vozilo i nastavio je kretanje, da bi nakon 200 do 300 metara od mesta kontakta, vozilo kojim je upravljao Dejan sustigao policajac saobracajne policije Sekretarijata unutrasnjih poslova u Leskovcu Cvetkovic Djordje koji se kretao sluzbenim motociklom, i bez ikakvog upozorenja i davanja znaka Dejanu da zaustavi vozilo, skrenuo motocikal i preprecio put vozilu kojim je upravljao Dejan sto je Dejana primoralo da naglo zakoci vozilo i isto skrene u desnu stranu sa puta u jarak da ne bi udario u policajca i motocikl.Dejan i njegovi putnici Slavisa i Milan izasli su zbunjeni iz vozila, a Dejan je upitao policajca recima”Brate zasto skrenu naglo tesmo izginemo” sto je ponovio dva puta, a policajac je od Dejana zatrazio vozacke isprave govoreci mu istovremeno da se udalji od njega.Po kazivanju Dejana i na osnovu izjava prisutnih Slavise i Milana, u trenutku kad je Dejan iz vozila uzeo isprave i davao ih policajcu, policajac Cvetkovic Djordje bez ikakvog povoda je siroko zamahuo levom rukom i pesnicom iste ruke zadao strahovit udarac Dejanu u lice u predelu nosa, od kog udarca je Dejan odleteo 2 – 3 metara od mesta na kome se nalzio i pao na kola policijske patrole koja je upravo pristigla na lice mesta, kratko se zadrzao na kolima a zatim pao na zemlju i drzeci se za lice jaukao dok je obilato krvario iz nosa u meri da mu je odeca bila krvava.Nakon toga se Dejan sam postavio u sedeci polozaj, i tako sedeo dva do tri minuta, a zatim teturajuci se pokusao da se pridigne ali je pao u sanac-jarak kraj puta.Nakon toga Dejanu je prisao Slavisa i Dejana podigao sa zemlje i naslonio ga na policijski auto, nakon cega su policajac iz patrole Zdravkovic Slavisa, koja je pristigla Dejana stavili u auto i umesto u zdravstvenu ustanovu radi pruzanja medicinske pomoci, odvezli ga u zgradu leskovacke policije gde je doveden oko 20.00 sati i ostavljen da sav krvav lezi na klupi u hodniku ispred dezurne sluzbe.

Tragovi krvnih podliva ispod Dejanovih ociju 6 dana nakon povredjivanja


Za vreme dok je boravio na klupi pored Dejana je prosao jedan policajac i cipelom ga sutnuo u podkolenicu leve noge nanevsi mu ranu na nozi u vidu trouglaste oguljotine cija je najduza strana oko 5 cm a visina oko 3 cm.Oko 20,30 sati u zgradu leskovacke policije dosao je Dejanov otac Miodrag i zatekao Dejana kako sav krvav lezi na klupi u hodniku policijske zgrade.Po recima Miodraga Dejan je bio u takvom stanju da nije mogao da sa sigurnoscu da ga prepozna.Policajci nisu dozvolili Dejanu da se opere od krvi, vec je njegov otac Miodrag mokrom maramicom brisao krv sa Dejanovog lica.Oko 23.00 sati stigao je komandir saobracajne policije koga Dejanov otac Miodrag poznaje po imenu Dalibor i Dejana koji se nalazio u napred opisanom stanju odveo u prostorije saobracajne policije da bi potpisao neki zapisnik ili izjavu, o cemu Dejan nije u stanju da se precizno izjasni.Nakon toga policajci su Dejanu urucili resenje o zadrzavanju bez broja, od 01.05.2003 godine, na koje je sluzbenik policije, a ne Dejan kao primalac, upisao datum prijema 01.05. bez navodjenja godine, a najverovatnije da bi uhvatio rok iz cl.229 st.2 ZKP, kao cas urucenja naveo 21,30 sati, sto po recima Dejana i njegovog oca Miodraga koji je bio prisutan u policiji od 20.30 sati dana 01.05.2003 godine, nije tacno.Resenje je doneto na osnovu cl.188 Zakona o prekrsajima, a trajanje zadrzavanja odredjeno je od 21,30 sati dana 01.05.2003 godine, nezavisno od toga sto je Dejan lisen slobode pre 20.00 sati tog dana, do 09,30 sati najverovatnije dana02.05.2003 godine, koji u resenju nije naveden, a imajuci u vidu odredbu cl.188 st.2 Zakona o prekrsajima koja dozvoljava zadrzavanje u trajanju do 12. sati.Kao razlog za zadrzavanje navedeno je da je Dejan kriticnom prilikom bio podvrgnut alkotestiranju, kojom prilikom je utvrdjeno da ima 1,50 gram promila alkohola u krvi, da je postao agresivan, te zbog opasnosti da ce nastaviti da upravlja vozilom u takvom stanju i ugroziti ostale ucesnike u saobracaju.Donosilac resenja o zadrzavanju Komandir SSP Porucnik Dalibor Randjelovic u obrazlozenju resenja o zadrzavanju nije naveo u kojim oblicima se ispoljavala navodna Dejanova agresivnost zbog cega je lisen slobode i zadrzan, niti je objasnio kako je moguce da lice koje policajac Cvetkovic Djordje doveo u polusvesno stanje udarivsi ga pesnicom u glavu, koje nije moglo od udarca da ustane sa zemlje uopste moze da upravlja vozilom.Nakon potpisivanja dokumenata u prostorijama saobracajne policije, i urucenja resenja o zadrzavanju policajci su Dejana stavili u celiju, odbivsi njegovu molbu da ga odvedu lekaru. U toku zadrzavanja policajci su dozvoljavali Dejanu da pije vodu i ide na WC.

Ogiljotina na potkolenici Dejanove leve noge koju je zadobio od policajca u hodniku zgrade policije u Leskovcu

Dana 02.05.2003 sati oko 09,30 sati policajci su Dejana izveli iz celije i odveli u Opstinski organ za prekrsaje u Leskovcu gde ga je sudija Mirjana Markovic, bez obzira na stanje u kome se nalazio, u odsustvu branioca, saslusala i resenjem Up.br.7290/03 –8 od dana 02.05.2003 godine, kaznila jedinstvenom novcanom kaznom u iznosu od 7.000, 00 dinara za prekrsaje iz cl.226 st.3 t.28 i cl.226 st.1 t.31 Zakona o osnovama bezbednosti saobracaja na putevima i izrekla mu zastitnu meru Zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca.Dejan je pusten na slobodu dana 02.05.2003 godine oko 11.00 sati, nakon cega se dana 03.05.2003 godine javio lekaru radi zbrinjavanja povreda koje su mu naneli policajac Cvetkovic Djordje i policajac u dezurnoj sluzbi policije, a dana 07.05.2003 godine Zdravstveni centar u Leskovcu je Dejanu izdao Uverenje o zdrvastvenom stanju br.86 iz koga se utvrdjuje da je Dejan imao povrede u vidu crvenila sa otokom ispod oba oko promera 4 cm x 1,5 cm, da je koren nosa otecen u velicunu oraha, da na levoj potkolenici spreda ima vidljivu ogrebotinu velicine 5 x 3 cm, a na grudnom kosu ogrebotinu u vidu linije duzine 8 cm. I frakturu nosa, na osnovu cega je lekar dr.Vesna Vasic zakljucila da se radi o GRANICNOJ PREMA LAKOJ TELESNOJ POVREDI.Obzirom na prednje, te na cinjeicu da Dejan poseduje rentgenski snimak nosa na kome se vide prelomi, trazicemo vestacenje od dr.Dordja Alempijevica iz Beograda o tezini navedenih povreda.Na nase pitanje da li je dosada prekrsajno ili krivicno kaznjavan Dejan izjavljuje da je osim za napred navedene saobracajne prekrsaje jednom novcano kaznjen od Opstinskog suda u Leskovcu, za neko delo koje po njegovom opisu najvise odgovara kr.delu Ucestvovanje u tuci.Naknadnom proverom u policiji saznali smo da je dejan sedam puta kaznjavan za prekrsaje iz oblasti saobracaja, jednom za prekrsaj iz zakona o Javnom redeu i miru i jednom je prekrsajno kaznjavan po Zakonu o oruzju i municiji, a da u njegovoj kaznenoj evidenciji ne stoji kaznjavanje od strane Opstinskog suda u Leskovcu.

PONUDJENI DOKAZI

Za navedeno Dejan nudi dokaze u vidu pismenih izjava svedoka Pesic Slavise i Lazarevic Miluna oba iz Leskovca, resenje o zadrzavanju SUP-a leskovac bez broja od dana 01.05.2003 godine,Resenje Opstinskog organa za prekrsaje Up.br.7290/03-8 od dana 02.05.2003 godine, lekarsko uverenje Zdravstvenog centra Leskovac br.86 od dana 07.05.2003 godine, fotografije tragova krvnih podliva ispod oba oka, i rane u vidu oguljotine na levoj nozi, koje su nacinjene dana 06.05.2003 godine, a moze se koristiti i izjava Dejanovog oca Miodraga koji navodi da je bio prisutan kada je policajac Cvetkovic Djordje inspektoru leskovackog SUP-a Zlakovic Zoranu zv.”Brka” izjavio da je “razvalio” Dejana.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa spekta domaceg zakonodavstva policajac SUP_a Leskovac Cvetkovic Djordja i policajac u dezurnoj sluzbi SUP-a Leskovac , prema Dejanu Milenkovicu primenili su fizicku snagu protivno odredbama cl.22 Zakona o unutrasnjim poslovima i cl. 1 i cl.4 st.1 Pravilnika o uslovima i nacinu upotrebe sredstava prinude, a pogotovu odredbi cl.2 tog pravilnika koji propisuje da se sredstva prinude upotrebljavaju tako”da se sluzbeni zadatak obavi sa NAJMANJE STETNIH POSLEDICA po lice protiv koga se sredstvo prinude upotrebljava” sto ovde ocigledno nije bio slucaj, te u radnjama policajca Cvetkovic Djordja i policajca u dezurnoj sluzbi u odnosu na Dejana ima elementa kr.dela Zlostava u Sluzbi iz cl.66 KZRS a u slucaju da dr.Alempijevic utvrdi da kod Dejana postoji Teska telesna povreda u radnjama policajca Cvetkovica ima elemenatakrivicnog dela Teska telesna povreda iz cl.53 st.1 KZRS.Ovakvo ponasanje je protivno i odredbi cl.26 st.2 Ustava Srbije i cl.12 st.Povelje o ljudskim i manjinskim pravima Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, i cl.17 st. 1 i cl.19 st.1 Uputstva o policijskoj etici i nacinu obavljanja poslova u policiji, obzirom da Dejanu koji je bio vidno povredjen policajci nisu omogucili medicinsko zbrinjavanje popvreda.
Sa spekta medjunarodnopravnih akata ponasanje policajaca SUP-a leskovac Cvetkovic Djordje i policajca u dezurnoj sluzbi policije prema Dejanu u suprotnosti je sa zabranom mucenja svirepog i necovecnog postupanja ili kaznjavanja ljudi koja je propisana u cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mucenja i drugih svirepih nehumanih ili ponizavajucih postupaka i kazni, i cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i odredbama Smernica za politiku Evropske unije prema trecim zemljama u odnosu na torturu i druge oblike okrutnog necovecnog ili ponizavajacug postupanja i kaznjavanja, br.2342 od 09.04.2001 godine.

 

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Stranka se obraca samo nama za pravnu pomoc radi krivicnog gonjenje policajaca SUP-a Leskovac.Predmet smo uzeli za zastupanje, i nakon konsultacija sa dr.Alempijevicem u pogledu tezine telesnih povreda koje je Dejanu zadao policajac Cvetkovic Djorje preduzecemo odgovarajuca pravna sredstva.Takodje planiramo da ostvaraimo saradnju sa SUP-om Leskovac radi obostranog obavestavanja o slucaju i dobijanja potpunijih cinjenicnih podataka o istom.

Slucaj Nesic Igora, Radovanovic Milana, Janackovic Vladimira, Mihajlovic Nebojse, Djuric Vladimira, Stojiljkovic Borislava iz Leskovca

Nesic Igor se javlja licno dolaskom u kancelariju, za Radovic Milana otac Ljubisa, za Janackovic Vladimira majka Janackovic Ljiljana, za Mihajlovic Nebojsu majka Mihajlovic Zagorka, za Djuric Vladimira majka Djuric Zora , za Stojiljkovic Borislava majka Stojiljkovic Persida, svi licno dolaze u kancelariju za koju su culi preko medija a na preporuku prijatelja.Nakon pustanja iz pritvora dana 30.05.2003 godine u kancelariju Odbora dosli su Radovanovic, Janackovic, Mihajlovic i Stojiljkovic te cinjenicni opis slucaja dopunjujemo njihovim izjavama.

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Cinjenicni opis slucaja dat je na osnovu kazivanja Nesic Igora koji je bio neposredni ucesnik dogadjaja i prikupljenih izjava od vise ucesnika i prilozene dokumentacije, dana 07.05.2003 godine, u Zelezniku u vecernjim casovima nakon odigrane kosarkaske utakmice izmedju KK”Zdravlje” iz Leskovca i KK”Zeleznik” iz Zeleznika navedena lica i jos oko njih 50, po izlasku iz sportske hale, usli su u autobus prevoznika”Stevan turs” iz Vlasotinca, i krenuli put Leskovca.Nakon predjenih stotinak metara neko je spolja kamenicama polomio dva stakla na levoj strani autobusa, staklo se prosulo po navijacima KK”Zdravlja” u autobusu, a nakon zaustavljanja autobusa jedna grupa navijaca je izasla iz autobusa i fizicki se obracunala sa licima koja su polomila staklo.Nakon toga intervenisala je policijska patrola koja je smirila navijace, a navijacima KK”Zdravlja” komandir patrole je naredio da udju u autobus, a vozacu da prati policijski auto.Nakon 15 tak minuta voznje autobus je naglo zaustavljen od pripadnika interventne jedinice Mup-a RS SUP-a Beograd, ciji su pripadnici sa kacigama usli u autobus, svim putnicima naredili da sagnu glave a onda su poceli da sluzbenim palicama i pesnicama tuku putnike bez kriterijuma, udarajuci ih po glavama ledjima rukama i uopste gde su stigli.Desetak navijaca medju kojima i navedena lica su pripadnici policije izveli iz autobusa i aispred autobusa ih tukli palicama i pesnicama.Svi tuceni su zadobili lake telesne povrede od udaraca o cemu nam je nesic Igor doneo fotografiju hematoma na levoj slabini, dok su povrede ostalih konstantovane na pregledu u Urgentnom centru u Beogradu.Prilikom zlostavljanja policajci su navijace vredjali na najpogrdniji nacin, nazivajuci ih narkomanima, kriminalcima, zatim pozivali navijace”da im “polizu mokra jaja””da im popuse” a nakon batinanja zapretili svima da nesmeju nikome da govore o ovome jer ce”Ih zaklati kao cetnici”.
Stojiljkovic Borislav izjavljuje da je u autobus uslo 5-7 policajaca sa kacigama i stitnicima, da su policajci tom prilikom svim putnicima psovali”Majku pedersku, narkomansku i seljacku”da je jedan policajac palicom udario Borislava 5-6 puta po glavi, kicmi i vratu, bez obzira sto je Borislav po naredjenju policije sedeo na sedistu autobusa sa pognutom glavom, bije pruzao ni aktivan ni pasivan otpor.
Radovanovic Milan navodi da je prvi policajac koji je usao u autobus poceo redom da tuce sve putnike, a kada je poceo da tuce putnika u pretposlednjem redu ispred Milana, Milan je podigao glavu da vidi koje je to lice, a policajac mu se obratio recima “Sta gledas” i zamahnuo palicom da Milana udari u glavu, Milan je ispred glave stavio ruku tako da ga je policajac palicom udario po prstima desne ruke i po arkadi levog oka koja je pukla i pocela da krvari, a ispod oka se stvorio hematom, cije postojanje je konstatovano u urgentnom centru, a to je video i svedok Stankovic Gradimir iz Leskovca ul.Djure Salaja S-8/ .Od udarca policijskom aplicom u glavu, Milan je pao na pod autobusa, policajac ga je jednim krajempolicijskih “lisica” vezao za jednu ruku i vukao ga po podu autobusa, istovremeno pretio Milanu da ce ga baciti kroz prozor autobusa na kome je bilo polomljeno staklo, pa je u jednom trenutku policajac podigao Milana sa poda i poceo da ga gura ka prozoru, dok su ga palicama i pesnicama udarcima po ledjima tukli i ostali policajci u autobusu.Nakon toga policajci su Milana izvukli iz autobusa a napolju su nastavili da ga tuku policajaci palicama, pesnicama sutirali su ga cizmama po telu “ko je gde stigao” kako kaze Milan.Nakon batinanja policajci su bacili Milana na haubu dzipa koja je bila vrela sa licem na haubi, a na Milanovu molbu da ga sklone sa vrele haube policajci su ga bacili na zemlju u travu.
Janackovic Vladimir izjavljuje da ga je u autobusu jedan policajac palicom dva puta udario izmedju potiljka i vrata, a zatim ga izveo iz autobusa gde su ga tukla 7-8 policajaca,palicama, pesnicama sutirali ga cizmama po celom telu od kojih batina je 2 puta padao na zemlju, gde je pri prvom padu ostao da lezi 5-6 minuta.Od batina je imao krvne podlive po celom telu.Od strane policije odveden je u Urgentni centar u Beogradu, apovrede su videli svi napred navedeni koji su sa njim bili.

(Krvni podliv na levoj slabini Nesic Igora iz Leskovca nakon zlostavljanja od strane policije)

Mihajlovic Nebojsa navodi da su ga u autobusu tukla 5-6 policajaca da je od udarca palicom po glavi zadobio uzduzni hematom iznad desnog uva a na levoj strani lica u predelu vilice ogroman hematom koji mu je deformisao izgled. Nakon toga u autobus je usao vozac dzipa “Grand Ciroki” u civilu koji je bio istovremeno i telohranitelj dr.nebojse Covica podpresednika republicke Vlade, naredio policajcima da izvedu Nebojsu van iz autobusa, nakon cega su policajci Mihajlovica bukvalno izbacili iz autobusa i njih 5-6 poceli da ga tuku palicama pesnicama i sutirajuci ga po celom telu dok su ga dva policajca drzala za ruke, dok ka je jedan policajac savijenim kolenom udarao u grudi.Nakon toga su ga policajci priljubili licem prema autobusu sa rukama na ledjima, naredili mu da rasiri noge a jedan policajac ga je palicom udarao izmedju nogu a lice u civilu je Mihajlovica udaralo po glavi i telu od kojih udaraca je Mihajlovic pao na zemlju sa licem prema zemlji dok mu je lice u civilu selo na ledja i nastavilo da ga pesnicama udara po ledjima, govoreci mu “Sada padas” sto su videli i culi svi prisutni.Nakon toga policajci su Mihajlovica podigli sa zemlji i naslonili ga na dzip licem prema vreloj haubi, a na njegovo trazenje da ga sklone sa vrele haube policajci su Mihajlovica bacili na zemlju u travu.
Radovanovic Mihajlovic i Janackovic izjavljuju da su prilkom dovodjenja u prostorije OUP-a Cukarica bili primorani od strane policije da dva sata sede na podu, da su njima i Djuricu i Stojiljkovicu policajci urucili resenja o zadrzavanju ali im nisu omogucili fakticku pomoc branioca za pisanje zalbe, da im istrazni sudija Drugog Opstinskog suda u Beogradu Rajko Ilic u istazi Ki.br.982/03, nije omogucio fakticku pomoc branioca da kako kazu “dodeljenog branioca nisu videli” protivno odredbi cl.89 st.9 ZKP, da ih je sudija saslusavao u odsustvu branioca ali protivno odredbi cl.251 st.1 ZKP u prisustvu inspektora policije, koji su nasim klijentima sugerisala da na sudijina pitanja “od cega i od koga su zadobili povrede” odgovaraju da to nije od policije.Policija nije obavestila njihove roditelje o zadrzavanju u policiji niti je to ucinio istrazni sudija.
Nakon toga policija po nalogu policije autobus i putnici su odvezeni u SUP_Cukarica, gde im je naredjeno da jos jedan sat drze sagnute glave, a uslucaju da je neko podigao glavu bio je batinanan sluzbenim palicama.Jadna grupa putnika iz autobuca medju kojima i navedena lica osim Nesic Igora, odvedeni su u zgradi policije gde su zadrzani i ispitivani.Putnici autobusa zadrzani su od strane policije od 22,30 sati dana 07.05.2003 godine do 06.10 sati dana 08.05.2003 godine, a da osim Milanu, Vladimiru, Nebojsi, Djuric Vladimiru, Stojiljkovic Borislavu, nikome nije dato resenje o zdrzavanju.Oko 05.30 sati policija je sve putnike autobusa fotografisala, a u 06.10 sati dana 08,05.2003 godine oslobodila sve putnike osim Radovanovic Milana, janackovic Vladimira, Mihajlovic Nebojse, Djuric Vladimira, Stojiljkovic Borislava koji su odvedeni dezurnom istraznom sudiji Drugog Opstinskog suda u Beogradu Rajku Ilicu, koji im je resenjem Ki.br.982/03 od dana 08.03.2003 godine, odredio pritvor u trajanju od mesec dana.Interesantno je da u resenju o odredjivanju pritvora protivno odredbama ZKP Istrazni sudija nije naveo i obrazlozio cinjenice iz kojih proizilazi Osnovana sumnja da su imenovani ucinili krivicna dela nasilnicko ponasanje iz cl.220 st.2 u vezi st.1 KZRS, Izazivanje opste opasnosti iz cl.187 st.3 u vezi st.1 KZRS i Ometanje OSL u obavljanju poslova bezbednosti ili odrzavanja javnog reda i mira iz cl.23 st.2 u vezi sa st.1 ZJRM, niti je protivno zakonu dao cinjenicni opis tih dela, tako da je resenje o odredjivanju pritvora umesto da bude KONKRETNO krajnje APSTRAKTNO.
Nesic Igor navodi da ga je u autobusu jedan policajac glavom udario u glavu, zatim palicom u desnu ruku a da ga je policajac nakon toga izbacio iz autobusa , gde su ga ispred autobusa najmanje cetri policajca tukla palicama po ledjima, sutirali ga i gazili po nogama.Navodi da dosada nije prekrsajno ni krivicno kaznjavan.
Sva navedena lica traze da se utvrdi istina o navedenom dogadjaju, pruzanje pravne pomoci pritvorenima i krivicno gonjenje policajaca za masovno zlostavljanje putnika autobusa, koje je manifestovano batinama, vredjanjem i ponizavanje, bez ikakvih kriterijuma.

PONUDJENI DOKAZI

Nude resenje istraznog sudije Drugog Opstinskog suda u beogradu Ki.br.980/03 o odredjivanju pritvora protiv navedenih lica, resenje SUP-a Beograd OUP-a Cukarica br.6897/03 LS 2117/03 od 08.05.2003 godine, o zadrzavanju Stojiljkovic Borislava, koje imenovanom nije uruceno u roku od 2 sata od zadrzavanja, jer je zadrzana oko 22,30 sati 07.05.2003 godine a resenje mu je uruceno 08.05.2003 godine u 06,30 sati, kao i pismenih izjava vise lica koja su prisustvovala dogadjaju i bila takodje pretucena i vredjana od strane policajaca.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa aspekta medjunarodnih propisa u konkretnom slucaju u radnjama policajaca MUP-a RS SUP-a Beograd u odnosu na sve putnike iz autobusa postoji masovno krsenje zabrana mucenja svirepog necovecnog ili ponizavajuceg postupanja kojim se vredja ljudsko dostojanstvo propisana cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i generalno odredba Konvencije UN proptiv mucenje i drugig svirepih necovecnih ponizavajucih postupaka i kazni, a osim u odnosu na navedena lica i policajci su ostalim licima protipravno uskratili pravao na slobodu i slobodu kretanja, drzeci ih 8 sati bez resenja o zadrzavanju, a pretnjama da ce putnike zaklati povredili i njihovo pravo na licnu bezbednost koja su prava predvidjena cl.3 i cl.12 Deklaracije.
Sa aspekta domacih propisa policajci MUP-a RS, SUP-a Beograd povredili su prava na slobodu, na ljudsko dostojanstvo,putnika iz autobusa koja su im kao gradjanima priznata cl.15, i 18 Ustava Republike Srbije i prava iz cl.1, cl.12 st.1 i 2, cl.14 st.1 2 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a sa aspekta domaceg krivicnopravnog zakonodavstva u radnjama policajaca prema putnicima autobusa ima elemenata kr. dela Protivpravnog lisenja slobode iz cl.63 st.3 u vezi st.1 KZRS, kr.dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 KZRS i kr.dela Ugrozavanje sigurnosti iz cl.67 st.2 KZRS.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Predmet smo uzeli u zastupanje, u smislu pozivanja na krivicnu odgovornost policajaca MUP-a RS SUP-a Beograd, koji su izvrsili ovako masovno zlostavljanje ljudi bez ikakavog kriterijuma uz istovremeno vredjanje njihovog ljudskog dostojanstva i postavljanja pitanja odgovornosti MUP-a RS za ovakvo ponasanje njegovih sluzbenika jer zvanicno tvrdi da nema vise policijskog nasilja nad gradjanima mimo pravilnika o upotrebi sredstava prinude u policiji.

Slucaj Jovic Gradimira po nacionalnosti Srbin 46 godina star, drzavljanin Srbije i CrneGore, iz sela Bratmilovce, opstina Leskovac

CINJENICNI OPIS SLUCAJA

Dana 31.01.2003 godine, oko 00,30 sati, u Leskovcu ispred stovarista NIS”Jugopetrola” a ispred nadvoznjaka za Bratmilovce Jovic Gradimir je imao zustru svadju sa svojom kcerkom Jovic Anitom iz Bratmilovca i njenim momkom Draganom, za koga je Anita htela da se uda bez dozvole svog oca Gradimira, zbog cega je Dragan u jednom trenutku pozvao telefonom patrolu saobracajne policije Sekretarijata za unutrasnje poslove ili SUP-a Leskovac koja je intervenisala na licu mesta da bi smirila Gradimira, sa jedne strane i Anitu i Dragana sa druge strane. Prilikom svadje Gradimir je Draganu uputio reci pretnje “Jebacu ti majku, ako joj se nesto desi”, misleci pri tome na cerku Anitu, sto su culi i prisutni policajaci iz patrole Dejan Mihajlovic i jos jedan policajac koga Gradimir nezna po imenu i prezimenu. Nakon toga Gradimir je seo na biciklu i uputio se u pravcu Bratmilovca preko nadvoznjaka na autoputu negde oko 01.00 sati.Dok se biciklom spustao putem na drugu stranu nadvoznjaka, policajci iz patrole Mihajlovic Dejan i drugi, prestigla su ga policijskim kolima, kolima mu preprecili put, oba policajca su izasla iz kola a policajac Mihajlovic se posao u pravcu Gradimira koji je sisao sa bicikle, istovremeno govoreci Gradimiru”Jeli bre kome ti psujes majku, policiji se majka ne psuje”, na sta je Gradimir odgovorio policajcu Mihajlovicu, da on policiji nije psovao majku, a da oni mogu da kazu sada sta hoce.U tom trenutku policajac Mihajlovic je dlanom desne ruke udari Gradimira u levu slepoocnicu, a zatim dlanom leve ruke u desnu slepoocnicu, od kojih udaraca je Gradimir poceo da gubi vid i svest. Nakon toga policajac Mihajlovic je uhvatio Gradimira za ruku i poveo ga prema patrolnim kolima govoreci mu “Ulazi u kola” a kada se Gradimir sagnuo da bi usao u kola policajac Mihajlovic ga je okrenuo prema sebi, i savujenim kolenom dsne noge Gradimira udario u stomak u blizini pupka sa leve strane, od kog udarca je Gradimir pao najpre na koleno a zatim na zemlju, jaucuci od bolova i recima”Jao ubi me” misleci na policajca, dok je policajac Mihajlovic govorio Gradimiru”Sta se deres, ovaj je lud” istovremeno policijskim“lisicama” Gradimiru vezao ruke a zatim je policajac naredeio Gradimiru da ustane sa zemlje.Kako Gradimir zbog bolova, i polozaja u kome se nalazio nije mogao vezan da ustane sa zemlje, obadva policajca Mihajlovic i drugi cije ime Gradimir nezna, poceli su da sutiraju Gradimira u ledja, sutnuvsi ga po nekoliko puta, a zatim su gradimira uhvatili za ruke, podigli ga sa zemlje ubacili u patrolna kola i odveli ga u zgradu poliije, gde su Gradimira ostavili da sedi na klupi u hodnilu, vezan lisicama do 03.00 sati, kada je drugi policajac iz patrole skinuo “lisice” sa Gradimirovih ruku i rekao mu da ide kuci.Resenje o zadrzavanju u policiji, od 01.00 do 03.00 sati dana 31,01.2003 godine, policajci nisu dali Gradimiru.Obzirom da je Gradimir od batinanja osecao bolove u stomaku, i imao nagon za povracanjem, javi se lekaru na Hitnoj sluzbi Doma zdravlja u Leskovcu, gde ga je pregledo dr.Zdravkovicu i nasao da Gradimir ima LAKE TELESNE POVREDE u vidu CRVENILA ispod desnog uva nepravilnog oblika velicine 2 x 2 cm, NAGNJECENJE GLAVE u predelu slepocnice, zbog necitgog rukopisa lekara, nevidi se dali na levoj ili desnoj strani glave, na rukama MODRICE u vidu pruge sirine oko 1 cm na spoju podlaktice i sake, i da su iste povrede nanesene tupinom mehanickog orudja, o cemu je Gradimiru dana 24.02.2003 godine izdao Uverenje o zdravstvenom stanju br.38 od dana 24.02.2003 godine, i dao mu uput za dalje lecenje.Nakon laboratorijskih ispitivanja, i snimanja trbusne duplje ultrazvukom, u 08.00 sati dana 31.01.2003 godine, lekar hirurg dr.Ivan Pesic je Gradimira primio i ostavio na lecenje na Hirurskom odeljenju Bolnice Zdravstvenog centra u Leskovcu, zbog pojave slobodne tecnosti u stomaku, gde mu je ukljucena infuzija i gde je ostao do 04.02.2003 godine.Nakon otpustanja sa bolnickog lecenja dr.Ivan Pesic je Gradimiru dao Uverenej br.24 od dana 06.02.2003 godine iz koga se vidi da je Gradimir zadobio povrede u vidu NAGNJECENJA TELA, NAGNJECENJA TRBUSNOG ZIDA ANAMNESTICKI, NAGNJECENJA RUCJA OBOSTRANO I NAGNJECENJA LOPATICNOG PREELA LEVO, sto sve predstavlja LAKU TELESNU POVREDU.

Gradimir Jović u bolničkom krevetu

U toku treceg dana Gradimirovog boravka u bolnici, Gradimira je posetila ekipa leskovacke televizije, snimila ga u bolnickom kretvetu i prilog emitovala u lokalnom Dnevniku.Nakon toga lekar leskovacke bolnice Zvonko Stojanovic, koji je Gradimira snimao ultrazvukom pre prijema na bolnicko lecenje, i tom prilikom nasao da Gradimir ima slobodnu tecnost u stomaku, sto je na video zapisu potvrdio i njegov odeljenjski lekar, dosao je u civilu na odeljenje hirurgije leskovacke bolnice usao u Gradimirovu sobu, Gradimira pitao da li je on taj o kome je izvestila leskovacka televizija da je zlostavljan od strane policije, a kada je Gradimir potvrdno odgovorio dr,Stojanovic je odgovorio Gradimiru da on njega, misleci na Gradimira, nikada nije snimao niti je nasao da Gradimir u stomaku ima slobodne tecnosti, zatim je bez naloga odeljenjskog lekara i bez pratnje medicinskog osoblja sa Hirurskog odeljenja, Gradimira odveo na ponovno snimanje ultrazvukom a nakon snimanja na istom obrascu nalaza gde je prilikom prijema Gradimira u Bolnicu dana 31,01.2003 godine, nasao da Gradimir IMA slobodnu tecnost u stomaku, ispod tog nalaza napisao NOVI nalaz, ali sada da Gradimir NEMA nikakve slobodne tecnosti u stomaku.Gradimir izjavljuje da je dr.Stojanovic to uradio pod pritiskom policije, koja nastoji da slucaj prikrije, na sta ukazuje i cinjenica da je za Uverenje o zdravstvenom stanju morao da ceka 24 dana.
Navodi da je od leskovacke policije dobio poziv KU.br.136/03 od dana 14.02.2003 godine, radi saslusanja u pravcu krivicnog dela Ugrozavanje sigurnosti, sa jasnim ciljem policije da policajce nasilnike zastiti, optuzivanjem njihove zrtve.
Od Odbora za ljudska prava u Leskovcu trazi pravnu pomoca radi krivicnog gonjenja policajaca SUP-a Leskovac.

Gradimirova ruka nakon trećeg dana u bolnici

PONUDJENI DOKAZI

Otpusna lista sa epikrizom OJ Bolnice-Hirurgija Zdravstvenog centra u Leskovcu mat br.1639, Uverenje Zdravstvenog centra Leskovac br.24 od dana 06.02.2003 godine izdato od dr.Ivana Pesica, Uverenje o zdravstvenom stanju Zdravstvenog centra Leskovac br.38 od dana 24.02.2003 godine, posedujemo i video snimak o Gradimirovom boravku u leskovackoj Bolnici na odeljenju Hirurgije sa izjavom odeljenjskog lekara o zdravstvenom stanju Gradimira, saslusanje policajaca Dejana Mihajlovica i drugog ucesnika u patroli i Gradimirovom zlostavljanju, saslusanje Gradimira kao ostecenog, i saslusanje Anite Jovic i njenog momka Dragana na okolnost da je Gradimir bio zdrav kada je nakon svadje sa njima biciklom krenuo u pravcu nadvoznjaka i Bratmilovca, pre nego sto su ga zaustavili policajci SUP-a Leskova.

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA

Sa aspekta medjunarodnopravnih propisa, a na osnovu ponudjenih dokaza, postupanje policajaca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata za unutrasnje poslove u Leskovcu Dejana Mihajlovica i drugog, predstavlja grubo kresenje zabrane mucenja, svirepog, necovecnog i ponizavajuceg postupanja iz cl.5 i cl.9 Deklaracije Generalne skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, cl.7 i cl.9 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, cl.3 i cl.5 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, imajuci u vidu cinjenicu da je Gradimir od strane policije ne samo zlostavljan, protivno navedenim propisima i Pravilniku o uslovima i nacinu primene sredstava prinude u policiji, kojom prilikom je zadobio Lake telesne povrede, vec jei i lisen slobode i zadrzan u zgradi policije, dva sata, od 01.00 do 03.00 sati dana 31,01.2003 godine, bez resenja o zadrzavanju, protivno odredbi cl.12 Zakona o unutrasnjim poslovima i cl.229 st.2 Zakonika o krivicnom postupku.
Sa aspekta domaceg zakonodavstva navedeni policajci su na vaden nacin u odnosu na Gradimira Jovica iz Bratmilovca ucinili krivicna dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 i Protivpravno lisenje slobode iz cl.63 st.3 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.

PLANIRANI RAD PO SLUCAJU

Odbor za ljudska prava u Leskovcu je navedeni slucaj uzeo u zastupanje u smislu sto ce protiv policajaca SUP-a Leskovac Dejana Mihajlovica i drugog podneti krivicne prijave Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu za krivicna dela Zlostava u sluzbi i Protivpravno lisenje slobode koja su ucinili na stetu Gradimira Jovica iz Bratmilovca.
Posebno se spremamo da Direktora Zdravstvenog centra u Leskovcu upozorimo da je praksa da se zrtvama policijskog nasilja Uverenja o zdravstvenom stanju izdaju 24 dana nakon zlostavljanja, i dr.Zvonka Stojanovica, koji je po svemu sudeci pod policijskim pritiskom odstupio od sopstvenog nalaza dobijenog snimanjem Gradimirovog stomaka na ultrazvuku, i uopste oprikrivanje medicinskih dokaza o pvredama zrtve policijske torture, u suprotnosti sa Rezolucijom o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije iz 1990 godine, a po mogucnosti direktoru cemo dostaviti primerak te rezolucije.

Slucaj Miladinovic Velibora, Srbina po nacionalnosti, 30 godina starog, iz sela Zlatanci, opstina Crna Trava

Miladinovic Velibor je mlad covek, rodjen 22.12.1971 godine.Vojni je invalid, pete kategorije, sa opekotinama III stepena, na 43% koze, sa 70% ostecenja vida na na desnom oku i m15% ostecenja vida na levom oku.U toku lecenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, boravio je 6 meseci pod staklenim zvonom.Pri hodu vidljivo hramlje, i nestabilan je na nogama.
Dana 22.10.2002 godine u Crnoj Travi, u kaficu “Galerija” oko 22.00 sati Velibor je sedeo za stolom u drustvu Cvetkovic Gorana, Ilic Aleksandra, Nikolic Viktora, Radisavljevic Mileta zv.”Dzuboks’, Stamenkovic Djana, Miltenovic Zarka i Velickovic Danijela svi iz Crne Trave. Sluzbenik Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata unutrasnjih poslova u Leskovcu i Komadir policijske stanice u Crnoj Travi po imenu Ratko, koji je bio bez uniforme, i u alkoholisanom stanju, prisao je stolu za kojim je sedeo Velibor i od Velibora zatrazio Licnu kartu na uvid.Nakon sto mu je Velibor bez pogovora dao Licnu kartu na uvid, komandir Ratko je pitao Velibora”Gde su ti brkovi” mada Velibor ni na slici u Licnoj karti ni konkretnom prilikom nije imao brkove.Na Veliborovu primedbu da nikada nije nosio brkove, komandir Ratko je Veliboru rekao “Sada ces da podjes samnom da objasnis gde su ti brkovi” na sta su prisutni poceli da se smeju.Bez obzira sto je Velibor bez pogovora i otpora ustao sa stola i posao iz kafica, komandir Ratko je rukama gurao Velibora ka izlazu iz kafica, sto su videli svi prisutni u kaficu,a nakon sto su izasli na ulicu komandir Ratko je rukom uhvatio Velibora za odecu i poceo da ga vuce ka zgradi policije, na nacin sto bi Velibora gurnuo ispred sebe, pa bi ga odmah zatim povukao unazad, koristeci pri tome Veliborovu nestabilnost na nogama. Zatim je komandir Ratko obema rukama uhvatio Velibora za dzemper u predelu grudi uneo se Veliboru u lice i uputio mu reci uvrede da je Velibor”Govno” “Djubre”, nakom toga je komadir Velibora drzao za dzemper samo levom rukom, dok je desnom rukom uhvatio drsku pistolja koji mu je bio za pojasom govoreci Veliboru”Hoces sada da izvadim pistolj, da te ubijem” na sta je prestravljeni Velibor, uplasen za svoj zivot, uspeo samo da izusti”Necu” a nakon toga komandir Ratko je iz pojasa, desnom rukom, i izvukao pistolj i drzaci pistolj pored butine desne noge, od straha obamrlom Veliboru uputio reci pretnje”Sada cu da ti nabijem pistolj u usta” “Sada cu da ti pucam u usta, da ti raznesem glavu” a nakon toga odgurnuo Velibora koji je teturajuci se odleteo 2-3 metra.Sve ovo posmatrala je videla i cula Radmila Kitanovic iz sela Rajcetine, opstina Crna Trava koja se nalazila na ulici desetak metara od mesta dogadjaja, sto je sutradan u razgovoru sa Veliborom i potvrdila.Nakon sto je Velibor prekoracio prag ulaza u zgradu policijske stanice, komandir Ratko je Velibora gurnuo prema zidu govoreci mu da podigne ruke uvis, a cipelama je sutirao Velibora po bolesnim potkolenicama nogu, da bi Veliboru rasirio noge, ostavivsi ga kratko vreme da tako stoji, a zatim naredio Veliboru da udje u sobu dezurnih policajaca u kojoj su se nalzili policajci Stankovic Milovan i policajac po imenu Julijan, i Nikolic Viktor koji je usao u zgradu policije i zamolio komandira Ratka da ne tuce Velibora. velibor je zamolio prisutne policajce da mu pomognu i da ga spasu daljeg zlostavljanja od strane komandira Ratka, ali je policajac Milovan samo nemocno slagnuo ramenima, dok je komadir ratko glasno govorio’Ja sam ovde komandir, ovde oni mene moraju da slusaju” a nakon toga je policajac Julijan odveo Velibora u malu prostoriju bez svetla, gde je ostao 2-3 minuta, a nakon toga ga je komandir opet pozvao u sobu dezurnih policajaca, gde je Veliboru govorio da nije trebalo da stane u niciju zastitu i da je pavilo da uvek nevin ispasta.na Veliborovu primedbu da ne namerava da predje polako preko ovakvog zlostavljanja, komandir Ratko je naredio dezurnim policajcima da u zgradu policije privedu sve koji su bili prisutni u kaficu, da im ne dozvole da medjusobno razgovaraju, niti da sede vec da stoje u hodniku policijske zgrade, da se pozove sudija za prekrsaje i da se Velibor po hitnom postupku posalje u zatvor, jer je navodno komadira Ratka”ometao u obavljanju poslova bezbednosti”.Obzirom da policajci nisu tako postupili komandir Ratko je naredio policajcima da Veliboru dadu papir i olovku a Veliboru naredio da napise izjavu u vezi dogadjaja, kojom prilikom je komandir Ratko diktirao i naredjivao Veliboru sta da pise, a posebno naredjivao da Velibor u “svojoj’ izjavi napise da je video da je neko u kaficu slomio casu i tanjir, sto Velibor nije video, te je Velibor u izjavi i to napisao ali uz primedbu da to pise po diktatu i naredbi komandira Ratka, u strahu za svoje fizicko zdravlje i integritet.veliborova pisana izjava je ostala na stolu u policijskoj stanici sto su videli i prisutni policajci.Nakon toga komandir Ratko je naredio policajcu Milovanu Stankovicu, da velibora ne pusta na slobodu do 07.00 sati dok ne dodje sudija za prekrsaje, a da nakon toga velibora vodi u zatvor, a zatim je komandir napustio zgradu policije.Oko 04.00 sati dana 23.10.2002 godine komandir Ratko je dosao u policijsku stanicu , vratio licnu kartu Veliboru i rekao mu da je slobodan.Na Veliborovu primedbu da je invalid i da nemoze otici u sedam kilometara udaljeno selo, i na Veliborovu molbu komandiru da ga policajci sluzbenim kolima odvezu do kuce, komadir ratko tako nesto nije dozvolio.Komandir policijske stanice u Crnoj Travi, po imenu Ratko, lisio je slobode Velibora i ogranicio mu kretanje 6 sati i to od 22.00 sati dana 22.10. 2002 godine do 04.00 sati dana 23.10.2002 godine, a da nije doneo niti je Veliboru urucio Resenje o zadrzavanju iz cl.229 st.2 Zakonika o krivicnom postupku SRJ, st znaci da je komandir policijske stanice Velibora lisio slobode i ogranicio mu slobodu kretanja protivno zakonu.
Velibor od Odbora za ljudska prava u Leskovcu trazi pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja komandira plicijske stanice u Crnoj Travi, i da se o slucaju obavesti javnost.

2.Cinjenicno stanje utvrdjeno na osnovu razgovora sa Veliborom, a kao dokaz na okolnosti slucaja, moze se koristiti saslusanje u svojstvu svedoka lica navedena u referatu

3.Sto se pravne kvalifikacije slucaja tice sa aspekta domaceg zakonodavstva u radnjama komandira Policijske stanice u Crnoj Travi u odnosu na ostecenog Velibora Miladinovica, ima elemanata krivicnog dela, Protivpravno lisenje slobode iz cl.63 st.3 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije, krivicnog dela Zlostava u sluzbi iz cl.66 Krivicnog zakona Republike Srbije, krivicnog dela Ugrozavanje sigurnosti iz cl.67 st.1 krivicnog zakona Republike Srbije, a povredjena su prava i zabrane iz cl.23 i cl.25 Ustava Savezne Rpublike Jugoslavije i prava i zabrane iz cl.15 i cl.26 st.1 i 2 Ustava Republike Srbije.

4.Sa aspekta medjunarodnih propisa radnjama komandira policijske stanice u Crnoj Travi u odnosu na ostecenog Velibora povredjena je zabrana, mucenja svirepog NECOVECNOG I PONIZAVAJUCEG postupanja prema ljudima iz cl.5 i zabrana proizvoljnog hapsenja iz cl.9 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima,Zabrana iz cl.7 st.1i cl.9 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, zabrana iz cl.3 i pravo iz cl.5 Konvencije za zastititu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Odbor za ljudska prava u leskovcu je slucaj uzeo u zastupanje u smislu da ce ostecenom Veliboru pruziti pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja komandira Policijske stanice u Crnoj Travi, i u smislu obavestavanja javnosti i relevantnih oragana i organizacija o slucaju.

Slucaj Borisov Miroslava 25 godina starog, iz sela Donja Trebasinja, Opstina Vranje

Borisov Miroslav 25 godina starog, iz sela Donja Trebasinja, Opstina Vranje, Republika Srbija, SR Jugoslavija, potice iz mesovitog braka od oca Daneta –bugarske nacionalnosti i majke Gordane-srpske nacionalnosti, izjasnjava se kao Srbin po nacionalnosti.

Dana 26.07.2000 godine u selu Donja Trebasinja, u prodavnici vlasnistvo Kombinata “Simpo” oko 20,45 sati, policajac Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju, Stevanovic Sasa dok se nalazio u sluzbi-duznosti,bez ikakavog povoda i razloga poceo je da pesnicama udara Borisov Miroslava u predelu glave i lica, u prisustvu veceg broja ljudi, a zatim je policajac Sasa izveo iz prodavnice Miroslava i sutnuo ga nogom.Nakon toga policajac Sasa je sluzbenim vozilom “Lada niva”odveo Miroslava u zgradu policije u Vranju gde je nastavio da tuce rukama Miroslava,ispred sobe dezurnih policajaca” da bi zatim policajac odveo Miroslava u jednu kancelariju u kojoj je poceo da tuce Miroslava sluzbenom palicom, sretstvom podobnim da telo tesko povredi i zdravlje tesko narusi, udarajuci njome Miroslava po glavii ledjima, od kojih udaraca je Miroslav pao na pod i zatvoreno mu je levo oko, poceo da gubi svest, niz lice mu je curila krv.Uprkos tome policajac je naredio Miroslavu da ustane da bi nastavio da ga tuce a tom prilikom je policajac sakama stezao Miroslavov vrat, daveci ga. Tom prilikom policajac je Miroslavu naneo LAKE TELESNE POVREDE u vidu , kontuzije glave i ledja, podkozne krvne podlive na levoj jabucnoj kosti, na levoj usnoj skoljci, na celu, na obrazu sa leve strane, oguljotinu koze i podkozni krvni podliv na vratu sa leve strane, nagnjecenje leve ocne jabucice, podkozni krvni podliv gornjeg i donjeg ocnog kapka levog oka, krvni podliv ispod veznjace ispod levog oka i krvni podliv na levoj polovini vrata i leve jabucice.Za napred navedene povrede Miroslav ima Lekarsko uverenje br.23 izdato od Doma zdravlja u Vranju dana 28.07.2000 godine i fotogravije povreda na glavi i vratu.Nakon maltretiranja policajac je dozvolio Miroslavu da napusti zgradu policije.

Izgled Miroslava neposredno nakon zlostavljanja od strane policije

Izgled Miroslava neposredno nakon zlostavljanja od strane policije

Povod za ovo zlostavljanje je po navodima policje taj sto je Miroslav kriticnom prilikom ispred prodavnice “Simpo” u selu Donja Trebesinja, policajcima Sasi Stevanovicu i njegovom kolegi policajcu Petkovic Miroljubu, uputio uvredljive reci”Evo ih ovi, jebem im majku majmunsku”.Po izjavi pretucenog Miroslava policajac Sasa ga je maltretirao zbog mrznje koju oseca prema Miroslavovom ujaku Draganu Stosicu i celoj Miroslavovoj familiji , jer je policajac Sasa dok je prevozio Miroslava od sela do Vranja u kolima govorio Miroslavu”Jebacu vam pleme, vi cete mene da zapamtite ja sam za vasu rodbinu zakon”.
Pravna kvalifikacija slucaja.Sa aspekta domaceg prava u radnjama policajca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju Sase Stevanovica u odnosu na ostecenog Borisov Miroslava, stekla su se sva obelezja krivicnih dela Zlastava u sluzbi iz cl.66 i krivicnog dela Laka telesna povreda iz cl.54 st.2 Krivcnog zakona Republike Srbije, u realnom sticaju, uz povredu odredaba cl.25 st.2 i 3 Ustava SR Jugoslavije i cl.26 st.1 i 2 Ustava Republike Srbije, dok su sa aspekta medjunarodnog prava od strane pripadnika srpske policje u odnosu na ostecenog Miroslava grubo preksene zabrane mucenja svirepog i necovecnog ponasanja prema ljudima kojim se vredja njihovo ljudsko dostojanstvo iz cl.5 Deklaracije Generalne Skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, cl.3 Evropske Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima.
EPILOG:Povodom slucaja, na osnovu nasih saznanja policija u Vranju nije pokretala Disciplinski postupak protiv policajca Sase Stevanovica.
Po zahtevu Opstinskog javnog tuzioca u Vranju, Opstinski sud u Vranju je presudom K.br.42/2001 od dana 19.02.2002 godine, policajcu Stevanovica izrekao Uslovnu osudu na nacin sto mu je za krivicno delo Zlastava u sluzbi i krivicno delo Laka telesna povrede utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci koja se NECE IZVRSITI ako Stevanovic u roku od 2 godine po pravnosnaznosti presude ne izvrsi novo krivicno delo, dok je taj sud istom presudom zrtvi policijske torture Borisov Miroslavu izrekao uslovnu osudu na nacin, sto je uvredljive reci”Evo ih ovi,jebem im majku majmunsku”koje je Miroslav navodno uputio policajcima Stevanovicu i Petkovicu, okvalifikovao kao krivicno delo Ometanje ovlascenog sluzbenog lica u obavljanju poslova bezbednosti li odrzavanja javnog reda i mira, za koje je Miroslavu utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca , KOJA SE NECE IZVRSITI ako Miroslav ne izvrsi novo krivicno delo u roku od 2 godine po pravnosnaznosti presude.Sud je ovakvom presudom STAVIO U ISTU RAVAN zrtvu torture i lice koje ga je zlostavljalo i fakticki i pravno podelio njihovu krivicu za navedeni dogadjaj.Razocaran takvom presudom, i izgubivsi veru u mogucnost da pred sudom dobije satisfakciju za maltretiranje koje je doziveo od policije,Miroslav se na presudu nije zalio.
Pored napred iznetog ovaj slucaj je interesantan i po tome da se isti policajac Sekretarijata u Vranju, Sasa Stevanovic koji je zlostavljao Miroslava u ovom slucaju, iznudjivao iskaz i tesko telesno povredio Tasic Nenada iz Vranja u nasem slucaju pod brojem 21, sto ukazuje na kontinuitet nasilja nad gradjanima u policiji od strane ISTIH pripadnika policije, te da policija ne cini nista da obuzda svoje sluzbenike za naglasenim nasilnickim elementom u njihovom odnosu prema gradjanima, sto dovodi to teskih i bezmalo tragicnih posledica koje smo videli u slucaju Tasic nenada iz Vranja pod br.21.

Slučaj Nenada Tasića iz Vranja

Podaci za izveštaj dobijeni od Nenadovih roditelja, oca Jordana i majke Svetlane, na dan 23.08.2002 godine, obzirom da se na taj dan Nenad nalazio na odeljenju Intenzivne nege Neurohirurskog odeljenja Kliničkog centra u Nišu. Po njihovom kazivanju dana 18.08.2002 godine u jutarnjim časovima oko 06.00 sati Nenad je došao kući i obavestio roditelje da je sa jos tri druga i to Dušanom Veličkovićem 20 godina starim, Aleksandrom Gligorovim 18 godina starim, i Zoranom Ristićem 21 godinu starim, svi iz Vranja pokušao da u toku noći izvrši provalnu kradju u nekoj kući u Vranju, da ih je policija zatekla na delu, da je on pobegao, da su policajci uhvatili ostalu trojicu, i da će policija doći po njega – Nenada kući, te da se ne uzbudjuju zbog toga. U 06.10 sati dana 18.08.2002 godine u njihovu kuću došla su četiri policajca Sekretarijata za unutrašnje poslove u Vranju i Nenada, živog i zdravog, odveli u zgradu policije u Vranju. Nenad je doveden u istu prostoriju u policiji gde su se već nalazila njegova tri druga Dušan, Zoran i Aleksandar i još osmoro policajaca.
Nakon dovodjenja Nenada u navedenu prostoriju je ušao službenik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u civilu, Srdjan Kostić, inače kriminalistički tehničar u Vranjskoj policiji, koji se nalazio pod vidljivim dejstvom alkohola, uzeo službenu palicu, zatim se Nenadu obratio recima “Jel sam ti rekao da ću da te dočekam” a nakon toga je bez ikakakvog povoda počeo da palicom udara Nenada po dlanovima ruku nanevši mu po rukama, dlanovima i nadlanicama, ogromne krvne podlive u toj meri da su mu ruke pocrnele, a prste nije mogao od otoka da savije. Nakon toga Kostić je počeo da udara Nenada palicom po glavi, od kojih udaraca je vidljivo dislocirao Nenadovu donju vilicu a iz Nenadovih ustiju je počela da curi krv iz usta, nakon čega je Kostić prestao da tuče Nenada, ali je tada Nenada nastavio da tuče policajac Vranjske policije u uniformi, Saša Stevanović, na način što je službenom palicom Nenada udarao po rukama i glavi i celom telu, tražeći istovremeno od Nenada da prizna da je učestvovao u kradji u nekoj drugoj kući iz koje je ukradeno 40 Evra rečima ”Gde su 40 Evra, će priznate”. Od udaraca koje mu je zadao policajac, Nenadu je sada donja vilica bila vidljivo dislocirana ali na “drugu stranu” iz Nenadovih ustiju je obilno tekla krv, a na spoljnoj strani obraza videli su se otisci zuba. U takvom stanju Nenad je uspeo da promrmlja i izusti policajcu ”Bacio si me u nesvest”, da mu nije dobro, i tražio da se umije, na šta je policajac Stevanović odgovorio Nenadu da se ne folira, da mu nije ništa, nakon čega je Nenad seo na stolicu, iz usta je Nenadu naglo pokuljala krv izmešana sa nekom belom tečnošću, Nenad je počeo da koluta očima i da gubi svest. Tek tada je policajac Stevanović prestao da udara Nenada, a dva policajca u uniformi su Nenada izveli iz kancelarije i niz hodnik odveli do WC-a i umivaonika da bi se umio. Nakon desetak minuta, Nenadovi drugovi Dušan, Aleksandar i Zoran čuli su neki tresak nakon koga su u kancelariju uletela oba policajca koja su

Izgled Nenada Tasića nakon zlostavljanja

Nenada odvela na umivanje, i usplahirani rekli prisutnim da se Nenad onesvestio. Izašavsi u hodnik, Nenadovi drugovi i ostali policajci koji su prisustvovali Nenadovom prebijanju a da nisu učinili ništa da to spreče, njih osmoro, zatekli su Nenada kao leži na hodniku bez svesti licem okrenutim prema podu, sa ukočenim nogama i prstima ruku, a na levoj strani vrata naglo se dizao ogroman mehur koji je podsećao kao su rekli kao kada “zaba duje gusu” dok mu je iz ustiju curila krv i neka bela tecnost.Nenadov drug Dusan je prisao Nenadu, cija je cela prednja strana bila mokra od vode, i podigavsi kapke na Nenadovim ocima video da je zenica na jednom oku spustena nanise a na dugom oku je zenica bila okrenuta navise.Shvativsi da je Nenad u teskoj komi, drugovi su Nenada podigli na klupu u hodniku policijske zgrade, a policajci su pozvali svog nacelnika i hitnu pomoc.Sluzba hitne pomoci je Nenada u besvesnom stanju odvezla na Hirursko odeljenje Bolnice u Vranju gde je hirug Snezana Zdravkovic, konstatovala da se Nenad nalazi u teskoj komi i da ima ozbiljne komplikacije, te je izdala nalog da se Nanad hitno transportuje na Neurohirursko odeljenje Klinickog centra u Nisu, gde je nenadu izvrsena operacija na mozgu, alekar koji je Nenada operisao koga Nenadov roditelji znaju kao “Buda hirurg” je nakon operacije Nenadovom ocu Jordanu rekao da Nenad u veoma teskom stanju, da ima tesko ostecenje mozga, da mu je oduzeta desna strana i da ima povrede na rukama u vidu oteklina, da se nalazi u komi.Dana 22.08.2002 godine po recima roditelja saznali su od lekara da se u Nenadovim plucima pojavila krv, sto je dodatno komplikovalo situaciju.Medjutim nakon desetak dana provedenih u komi nenad se probudio, na dan 02.09.2002 godine imao je otvoreno jedno oko dok je drugo bilo zarvoreno od povreda, prepoznao je oca ali nije mogao da govori, sto je sve ukazivalo da je Nenad izasao iz kriticne faze opasne po zivot.Cinjenice koje se odnose na batinanje Nenada u zgradi policije, lica koja su ga batinala, sredstva upotrebljena pri batinanju i primenjene metode zlostavljanja, kao i tok izgled povreda, Nenadovim roditeljima ispricali su Dusan, Aleksandar i Zoran koji su tome prisustvovali.Protiv pripadnika Ministarstva unutrasnjih poslova Sekretarijata u Vranju, Kostica i Stevanovica koji su Nenada mucili u zgradi policije, Okruzno tuzilastvo u Vranju stavilo je Zahtev za sprovodjenje istrage Kt.br.129/02 od 20.08.2002 godine zbog krivicnog dela Iznudjivanje iskaza iz cl.65 st.2 u vezi st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.Povodom slucaja a na osnovu stavljenog zahteva Istrazni sudija Okruznog suda u Vranju otvorio je Istragu Ki.br.66/02 u kojoj su dana 20.08.2002 godine kao okrivljeni sasalusani pripadnici policije iz Vranja Kostic i Stevanovic, koji su na prvom saslusanju negirali ne samo izvrsenje dela nego i bilo kakavo nasilno postupanje prema Tasic Nenadu, kriticnom priliko.ISTRAGA JE U TOKU?

PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA
Sa aspekta domaceg zakonodavstav u konkretnom slucaju u radnjama kriminalistickog tehnicara Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju, Srdjana Kostica u odnosu na ostecenog Nenada , postoje svi elementi krivicnog dela Teska telesna povreda iz cl.53 st.2 Krivicnog zakona Republike Srbije, dok u radnjama uniformisanog policajca Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijata u Vranju Sase Stavanovica koji je od Nenada uz batine pokusao da iznudi priznanje za neku kradju za koju je sumnjao da ju je navodno Nenad izvrsio, ima elemenata krivicnog dela Iznudjivanje iskaza iz cl.65 st.2 u vezi sa st.1 Krivicnog zakona Republike Srbije.Radnjama navedenih sluzbenika Srpske policje krse se i odredbe cl.25 st.2 i 3 Ustava Savezne republike Jugoslavije i zabrana iz cl.26 st.2 Ustava Republike Srbije.
Sa aspekta Medjunarodnog prava radnjama sluzbenika Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, kriminalsitickog tehnicara Krstic Srdjana i policajca Sase Stevanovica, na grub i surov nacin se krsi Zabrana mucenja svirepog i necovecnog postupanja prema ljudima iz cl.5 Deklaracije Generalne Skupstine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, te odredba cl.3 Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i odredba cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima.
Roditeljima povredjenog Nenada ukazali smo na mogucnost da im pruzimo pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja pripadnika policije i ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za naknadu stete, imajuci u vidu nase dosadasnje iskustvo da zrtve policijske torture nemaju efikasnu pravnu zastitu zbog sprege policije i nosioca pravosudnih funkcija koja na jugu Srbije vrlo efikasno funkcionise na stetu gradajana.takodje ponudili smo im u slucaju potrebe i medijsku promociju slucaja preko ANEM-ove, Asocijacija nezavisnih medija, razmene.