Pritužba Ustavnom sudu Srbije

USTAVNOM SUDU SRBIJE

Predsedniku Ustavnog suda

11000 B E O G R A D

Bulevar Kralja Aleksandra br.15

P R I T U Ž B A

Odbora za Ljudska prava Leskovac, 16000 Leskovac ul.Svetozara Markovića br,37/2, koga zastupa Zakoniti zastupnik Dobrosav Nešić

Primeraka jedan Podneta na osnovu čl.56 Ustava Republike Srbije

Bez priloga Zbog prekomernog odugovlačenja postupka po

Ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom Srbije

Gospodine predsedniče

-Odbor za ljudska prava Leskovac je nevladina organizacija koja se bavi radom na zaštiti i afirmaciji ljudskih prava koja su ljudima pa i gradjanima Republike Srbije garantovana Deklaracijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima, Opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i Ustavom Republike Srbije.

-Odboru za Ljudska prava leskovac za pomoć se obratio Dragutin Vidosavljević iz Leskovca ul.Sindjelićeva br.7a, koji navodi da je dana 10.03.2017 godine iz Kazneno popravnog zavoda u Nišu, preporučeno poštom na povratnicu i na potvrdu pošte 18106 Niš RE 206011130RS od dana 13.03.2017 godine, Ustavnom sudu Republike Srbije podneo blagovremenu i dopuštenu Ustavnu žalbu, koja je u Ustavnom sudu primljena dana 15.03.2017 godine i zavedena pod Už.2153/17, sa svim potrebnim dokazima da je u nelegalno sagradjenom Objektu Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Republike Srbije sagradjenom u krugu Kazneno popravnog zavoda-Beograd u Padinskoj Skeli otvorenog tipa, koji je specijalno namenjen za smeštaj lica Lišenih slobode, odnosno uhapšenih i pritvorenih po čl.2 st.1 t.23 Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija, koji kao takav nigde nije zavanično registrovan, pa predstavlja Tajni specijalni istražni zatvor, zbog čega posluje pod nazivom fiktivnog Kazneno popravnog zavoda u Beogradu zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem koji je osnovan, a na toj lokaciji

NIKADA NIJE SAGRADJEN NITI POSTOJI NA TERENU, bio zatvoren kao OSUDJENO LICE od strane Ministarstva pravde Republike Srbije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu i bio primoran da izdržava dugogodišnju kaznu Zatvor u trajanju od 10(deset) godine na način opisan u ustavnoj žalbi, koji po Ustavu Republike Srbije, ratifikovanim medjunarodnim ugovorima i Prepruci Zaštitnika gradjana u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Del.br.25085 od dana 01.07.2016 godine, predstavlja nečovečno i ponižavajuće postupanje, na način opisan u ustavnoj žalbi.

-Gospodin Vidosavljević navodi da je tražio da Ustavni sud po podnetoj Ustavnoj žalbi u skladu i na osnovu čl.22 st.1,čl.36 i čl.166 st.1 i čl.170 Ustava Republike Srbije, čl.82 do 89 Zakona o Ustavnom sudu, i odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Vinčić i drugi protiv Srbije, a u smislu Preporuke br.R(2004)6 Komiteta Ministara saveta Evrope državama članicama o poboljšanju domaćih pravnih sredstava, Deklaracije iz Interlakena sa Konferencije na visokom nivou o budućnosti Evropskog suda za Ljudska prava u Strazburu, čl.5 Konvencije ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih nečovečnih, ponižavajućih kazni ili postupaka, zasnuje svoju nadležnost, da utvrdi da je u navedenom Tajnom specijalnom istražnom zatvoru Ministarstva pravde i uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu, koji posluje pod nazivom i fiktivnog Kazneno popravnog zavoda u Beogradu zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem, bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju na način kojim mu je povredjeno pravo na Nepovredivost fizičkog i psihičkog integritete koje mu je garantovano odredbom čl.25 st.2 Ustava Republike Srbije i čl.3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl.16 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenje i drugih svirepih, nečovečnih, ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i već dobro utvrdjenom praksom medjunarodnih institucija koje prate primenu zabrane povrede ovog prava, da mu pruži zaštitu od takvog postupanja i da mu dosudi naknadu nematerijalne štete na ime pravičnog zadovoljenje za pretrpljene fizičke i psihičke patnje, a da USTAVNI SUD BEZMALO SEDAM(7) GODINA NIJE DONEO NITI MU JE DOSTAVIO ODLUKU PO USTAVNOJ ŽALBI PO PRAVILIMA O LIČNOJ DOSTAVI.

-Ova činjenica uz činjenice da Zaštitnik gradjana u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevencju torture već utvrdio da izvršenje kazne Zatvor nad osudjenim licima u objektu fiktivnog Kazneno popravnog zavoda u Beogradu zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem predstavlja nečovečno i ponižavajuće postupanje, daje osnova za sumnju da se Ustavni suda Republike Srbije javlja kao pokrovitelj ovakvih zverstava koja političke i pravosudne vlasti masovno sprovode nad osudjenim licima u Republici Srbiji kakav je slučaj i gospodina Vidosavljevića, na način što neodlučivanjem prikriva ovakve slučajeve sa ciljem da se oni marginalizuju u cilju zaštite pripadnika političke i pravosudnih vlasti od krivične i gradjanske odgovornosti, što mu po našem mišljenu daje karakter „uslužnog suda“ u funkciji vlasti, a ne institucije koja je nadležna da štiti i afirmiše ljudska prava, a sudije suda stavlja u poziciju mogućih saučesnika u ovim masovnim zverstvima, koja se od 01.12.209 godine manifestuju i nezakonitim izvršenjem kazni Zatvor koje ne postoje u kaznenom sistemu Republike Srbije, u ovoj tajnoj pritvorskoj ustanovi.

-Na to ukazuje i činjenica koja nas posebno nas brine, da je Ustavni sud Srbije u cilju prikrivanja ovakvih i sličnih slučajeva čije rešenje u skladu sa Ustavom, ratifikovanim

medjunarodnim ugovorima Opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava, medjunarodnim standardima i Praksom institucija koje nadziru njihovu primenu ne bi odgovaralo političkim vlastima u Republici Srbiji, razradio posebnu „jezičko- pravnu konstrukciju“ na osnovu koje odbacuje ustavne žalbe u takvim slučajevima“da je Ustavna žalba posebno i izuzetno pravno sredstvo“, iako tako nešto nije propisano ni Ustavom Republike Srbije ni Zakonom o ustavnom sudu, a Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u slučaju Vinčić i drugi protiv Srbije utvrdio da je Ustavna žalba obično, po domaćem pravu delotvorno pravno sredstvo, a da“Ustavni sud nije instancioni sud“, iako nijedan pismen podnosilac ustavne žalbe ne traži od njega da se ponaša kao „instancioni sud“, već da utvrdjuje postojanje ili nepostojanje ustavom garantovanih prava gradjana.

-Iako na žalost ni Zakonom o ustavnom sudu ni Poslovnikom o radu Ustavnog suda nije propisan rok u kome je Ustavni sud Srbije dužan da donese i gradjanima dostavi odluke po podnetim ustavnim žalbama, smatramo da je rok od 6(šest) godina i 9(devet) meseci u kome Ustavni sud nije doneo i gospodinu Vidosavljeviću nije dostavio odluku po njegovoj ustavnoj žalbi“nerazumno i neprihvatljivo dug rok“ u kome Ustavni sud Srbije nije prepoznao svoju obavezu iz čl.5 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih, ponižavajućih kazni ili postupaka, da uspostavi svoju nadležnost i da donese odluku kojom će slučaj gospodina Vidosavljevića rešiti u skladu sa Ustavom i medjunarodnim standardima.

-Iz navednih razloga po osnovu čl.56 Ustava Republike Srbije, Odbor za ljudska prava Leskovac Vam podnosi ovu Predstavku sa zahtevom da preduzmete delotvorne mere da Ustavni sud po ustavnoj žalbi gospodina Vidosavljevića donese odluku u skladu sa ustavom i medjunarodnim standardima i da mu istu dostavi u kratkom roku, a da o preduzetom obavestite Odbor za ljudska prava Leskovac.

Zakoniti zastupnik Odbora za ljudska prava

Leskovac,

Nešić Dobrosav,