октобар, 2024

Odbor za ljudska prava
Committee for Human Rights
Serbia, 16 000 Leskovac
office: Svetozara Markovica 37
tel / fax: + 381 16 215 – 922
www.humanrightsle.org.rs e-mail: nesic@eunet.rs nesicdobrosav@gmail.com

Postovani,

Smatramo za potrebnim da Vas obavestimo o sledecem problemu:

U Srbiji je u toku javna rasprava o nacrrtu Zakona o izmenama I dopunama krivicnog zakonika koja traje do 31.10.2024.godine.

Drzava Srbija se u obrazlozenju nacrta I preko medija sluzi obmanama I iznosenjem netacnih informacija o razlozima zbog kojih iz kaznenog Sistema brise krivicno delo iznudjivanje iskaza iz clna 136 krivicnog za-konika navodeci da to cini na osnovu zakljucnog zapazanja Komiteta protiv mucenja UN (CAT) da se jedinstveno formulise zakonski propis koji obuhvata obelezja I krivicnog dela iznudjivanje iskaza I krivicnog dela zlostavljanje I mucenje ,pa umesto da u kzneni system uvede novo krivicno delo sa obalezjima oba krivicna dela koja sadrze obelezja iz clana 1 I clana 16 Konvencije UN protiv mucenja I drugih svirepih ne-covecnih ponizavajucih kazni ili postupaka ona ukida krivicno delo kojim se sankcionise zlostavljanje I mucenjelica lisenih slobode u policiji.

Na ovaj nacin drzava RS protivno preuzetim medjunarodnim obavezama iz potvrdjenih medjunarodnih ugovora legalizuje zlostavljanje I mucenje lica lisenih slobode obezvredjuje primenu medjunarodnih propisa koji zabranjuju torturu ,otezava I cak I potpuno onemogucava primenu Is-tambulskog protokola o dokumentovenju slucajeva torture clanova 5 .11.12i 13 Konveniceje UN protiv mucenja I drugih svirepih I necovecnih ponizavajucih kazni ili postupaka I otezava ili potpuno onemogucava gradjane da pred domacim I inostranim organima zatraze adekvatnu zas-titi od torture,

Takodje cl.55 Nacrta izmena I dopuna krivicnog zakonika drzava RS u kazneni sistem uvodi novo krivicno delo 343A,-izazivanje panike I nereda

, kojim protivno potvrdjenim medjunarodnim ugovorima domacem Ustavu I praksi Evropskog suada za ljudska prava u Strazburu gradjanima RS smanjuje Pravo na slobodu misljenja izrazavanja podpretnjom kaznjavanja tog prava.

Kako mi se bavimo problemima ljudskih prava vec 28 godina I imamo veliko iskustvo na tom polju misljenja smo da ovakva praksa vlasti RS dezintegrise gradjane kao ljudske licnosti ,drzavu RS dezintegrise kao demokratsku drzavu zasnovanu na vladavini prava I pozivamo Vas I trazimo Vasu intervenciju da se ovakva zverstva sprece.

Zakoniti zastupnik Odbora za ljudska prava Leskovac

Dobrosav Nesic

 

 

Dana 08.Oktobar 2024 godine

 

 

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Odbora za ljudska prava Leskovac povodom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podnetog na javnu raspravu od strane Ministarstva pravde Republike Srbije

 

-Povodom predloženih izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije, koje je Ministarstvo pravde Republike Srbije predložilo u Nacrtu zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika i stavilo na javnu raspravu u periodu od 01.Oktobra do 01. Novembra 2024 godine, Odbor za ljudska prava Leskovac smatra za potrebno da ukaže Ministarstvu pravde Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije i javnosti u Republici Srbiji kao i medjunarodnoj javnosti, da su sve predložene izmene i dopune krivičnog zakonika u suprotnosti sa ustavom Republike Srbije, medjunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Republika Srbija i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i sa dostignutim nivoom ljudskih prava koja su gradjanima Republike Srbije garantovana tim dokumentima, a iz razloga;

 

I.-Odredbom čl.1Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija “Sva ljudska bića radjaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima”.

-Jer po odredbama čl.18 i čl.20 Ustava Republike Srbije”Ljudska i manjinska prava zajemčena ustavom, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava jemče se ustavom i neposredno se primenjuju, a odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapredjenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim medjunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medjunarodnih institucija koje nadziru njihovu primenu, stim da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati”.

-Stim što se ljudska i manjinska prava koja su zajemčena ustavom, mogu zakonom ograničiti samo kada to dopušta Ustav i u svrhu koju dopušta Ustav, na način da se ograničenjem ne zadire u suštinu samog prava.

-Osmim delom ustava Republike Srbije,ustavnost i zakonitost -Hijerarhija domaćih i medjunarodnih opštih pravnih akata odredbama čl.194 propisano je:

– da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven.

-da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa ustavom, i

-zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava,

 

-Po odredbi čl.3 Ustava Republike Srbije-Vladavina prava počiva na neotudjivim ljudskim pravima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

 

-Po odredbama čl.19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, čl.19 st.1 i st.2 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, čl.10 st.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda i odredbama čl.46 st.1 i čl.51 Ustava Republike Srbije “Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, da ovo pravo bez obzira na granice i bez mešanja javne vlasti, podrazumeva slobodu iznalaženja, primanja i širenja imformacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, štampanom, umetničkom ili na bilo koji način i bilo kojim sredstvima po slobodnom izboru, bez uznemiravanja zbog svojih mišljenja od strane javne vlasti.”

 

-Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je presudom donetom u slučaju Handyside v.Ujedinjeno Kraljevstvo (07.decembar 1976, serija A br.24, str.23, stav 49),  istakao osnovnu prirodu Prava na slobodu izražavanja stavom da “Sloboda izražavanja sačinjava  jedan od suštinskih temelja demokratskog društva, jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i razvitak svakog čoveka.Saglasno stavu 2 člana 10 ona se ne odnosi samo na “informacije” ili “ideje”  koje se povoljno prihvataju ili smatraju bezazlenim ili nevažnim, već i na one koje vredjaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili bilo koji segment stanovništva.Toje ono što zahtevaju pluralizam, tolerancija i širina duha, bez kojih nema “demokaratskog društva”.

-Odlukom donetom u slučaju Autronic AG v.Švajcarska od (22 Maja 1990, serija A br.178,str.23, stav 47) Evropski sud za ljudskaprava u Strazburu zauzeo je stav “ da se čl.10 odnosi na “svakog” bez obzira da li su u pitanju fizička ili pravna lica.

 

-Odredbama čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije, čl.čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima,  i čl.10 st.2 Evropske konvencije za žaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, propisani su strogi uslovi i razlozi pod kojima  pravo na slobodu mišljenja i izražavanja može biti ograničeno bez zadiranja u njegovu suštinu, ali ne i smanjen dostignut nivo tog ljudskog prava.

 

-Kršeći odredbe čl.3 st.2 Ustava Republike Srbije Vladavina prava, odredbe čl.194 st.1, st.2 st.3 i st.5 Ustava Republike Srbije ustavnost i zakonitost-Hijerarhija propisa, Ministarsvo pravde Republike Srbije je članom 55 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika predložilo da se postojeći krivični zakonik dopuni tako  što se posle čl.343 dodaje novi član “343 a”, kojim se protivno odredbama čl.20 i čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije, odredbe čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima i čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda i protivno razlozima navedenim u tim propisima, i utvrdjenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, dostignuti nivo Prava na slobodu mišljenja i izražavanja gradjana Republike Srbije zakonom umanjuje i ograničava pod pretnjom kažnjavanja za vršenje toga prava u skladu sa ustavom, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i utvrdjenoj prakasi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu,” iz razloga kako bi se zaštitilo društvo  od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje”, koji razlog za umanjenje ili ograničenje Prava na slobodu mišljenja i izražavanja u demokratskom društvu nije konkretno propisan ni odredbama čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, ni čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda ni odredbom čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije.

-Ponavlja se scena iz filma Crni bombarder kada inspektor UDBE Petar Božović savetuje radio voditelja Dragana Bjelogrlića da njegovi javno izneti stavovi preko radija predstavljaju”opasna razmišljanja, i opasne frekvencije”.

-Predloženom dopunom krivičnog zakonika Ministarstvo pravde Republike Srbije kršeći Vladavinu prava, ustavnost i zakonitost, Ustav Republike Srbije, potvrdjene medjunarodne ugovore i opšte prihvaćeno pravilo medjunarodnog prava, gradjanima Republike Srbije umanjuje i ograničava osnovno ljudsko pravo Pravo na slobodu mišljenja i izražavanja koje ih čini ljudima, pod pretnjom kažnjavanja za vršenje toga prava, nastavlja da ih dalje dezintegriše i razgradjuje kao ljudske ličnosti kao što je to uradjeno i odredbom čl.7 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, krši ustavnost i zakonitost, državu Republiku Srbiju dezintegriše kao demokratsku državu u kojoj postoji Vladavina prava, i uvodi je u dikaturu oligarhijske grupe na vlasti, a gradjane umesto u subjekte prava pretvara u object dominacije i prvi status roblja.

-Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže Ministarsvu pravde i Vladi Republike Srbije da odredbu čl.55 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika povuku iz procedure kao neustavnu i necivilizacijsku.

 

II.-Kršenjem odredbe čl.1 i čl.5 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, čl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, čl.3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, čl.1, čl.2, čl.4, čl.5, čl.10, čl.11, čl.12, čl.13, čl.15 i čl.16 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka, protivno odredbama Smernica za politiku Evropske unije prema trećim zemljama u odnosu na torturu i druge oblike okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja( br.2342 od 09 Aprila 2001 godine), protivno odredbama čl.23 st.1 i čl.25 Ustava Republike Srbije koje garantuju bez izuzetka da niko u Republici Srbije nesme biti povrgnut torturi, svirepom , nečovečnom postupanju ili kažnjavanju i ponašanju kojim mu službenik javne službe u vršenju službe namerno nanosi teške fizičke i duševne patnje, sa ciljem i u nameri da ga ponizi, da od njega ili trećeg lica dobije obeveštenje ili priznanje, da ga nezakonito kazni, za neko delo koje je ono ili neko treće lice počinilo, da ga uplaši iz pobuda zasnovanih na bilo kom obliku diskriminacije, Ministarstvo pravde Republike Srbije kršenjem odredbe čl.194 st.3 i st.5 Ustava Republike Srbije predlaže Vladi Republike Srbije da predloži narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika čijim članom 18 se iz kaznenog Sistema Republike Srbije briše krivično delo Iznudjivanje iskaza predvidjeno kao kažnjivo odredbom čl.136 Krivičnog zakonika, i da prekrši ustav, potvrdjene medjunarodne ugovore i opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava, i na taj način u kazneni sistem Republike Srbije perfidno uvede i legalizuje torturu, kao što je na pervifan način već uveliko legalizovala praksu nezvaničnog izvršenja Smrtne kazne na neformalan način nad zatvorenicima u srbskim kazamatima koji ne konvenirju odligarhijskoj grupi ili pojedincima na vlasti.

-Ovo zverstvo se vreši navodno na osnovu “zaključnim zapažanjima Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija”, koji je navodno dovoljno lud i nepismen da protivno navedenim propisima preporuči da se u kazneni sistem na perfidan način zakonom legalizuje tortura protivno Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka.

-Ovakav predlog je u suprotnosti i sa stavom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz presude u slučaju Mahmut Kaya v.Turska(OdeljakI) od 28 marta 2000 godine, podnesak broj 22535/93, stavovi 115 i 116, Kojima je Sud zauzeo stav “ da čl.3 Konvencije zahteva od države potpisnice da preduzme mere čiji je cilj da se pojedincima garantuje da neće biti izloženi mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, uključujući i takvo zlostavljanje koje vrše pojedinci kao privatna lica”.

-“Ova obaveza države potpisnice može stoga postojati kada zakonski okvir ne obezbedjuje adekvatnu zaštitu, i kada organi vlasti ne preduzimaju razumne korake  kako bi se izbegla opasnost od zlostavljanja o kojem su imali saznanja ili trebali da imaju saznanja”.

-U presudi u slučaju A v.Ujedinjeno Kraljevstvo od 23.Septembra 1998 godine, Izveštaji 1998-Vi u stavovima 22 do 24 Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zauzeo je stavove “ da se od  visokih strana ugovornica zahteva da donesu odgovarajuće zakonske odredbe, prema kojima su države dužne da preduzmu mere čiji je cilj da se pojedincima koji se nalaze u njihovoj nadležnosti garantuje da neće biti izloženi mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, uključujući i takvo zlostavljanje kojim pribegavaju lica u svom privatnom svojstvu”.

-Izmene krivičnog zakonika koje je Ministarstvo pravde Republike Srbije kršenjem odredbe čl.3 st.2 i čl.194 st.3 i st.5 ustava Republike Srbije, predložilo članom 18 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, protivne su kako ustavu, tako i medjunarodnom paktu o gradjanskim i političkim pravima, čl.3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih Sloboda, i navedenoj i dobro utvrdjenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer Republika Srbija više zakonom ne garantuju licima lišenim slobode u Republici Srbiji da neće biti izložena torturi, svirepom nečovečnom postupanju ili kanjavanju, i omogućavaju vršenje torture nad osudjenim licima, koja po zakonu više nije tortura već dozvoljeno ponašanje za koje se ne kažnjava, na koji način se obezvredjuju odredbe čl.137 Krivičnog zakonika i odredbe čl.5, čl.12, čl.13, čl.15 i čl.16 Konvencije Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih nečovečnih ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i mogućnost da zrtva torture potraži zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ili pred Komitetom protiv mučenja Ujedinjenih nacija.

-Ovom odredbom gradjanima se u Republici Srbiji oduzima pravni subjektivitet, pretvaraju se u objakt dominacije u početnom obliku ropstva, a državi se daje karatkter dikatature kao u vremenu generala Franka u Španiji, ili vojnih hunti u Čileu i Argentimi, u sred demokratske Evrope koja je okićena ljudskim pravima.

-Predlog Odbora za ljudska prava Leskovac je da član18 iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika Ministarsva pravde Republike Srbije treba povući iz procedure kao nehuman, nedemokratski, i necivilizacijski, jer bi odgovarao državi u kojoj vlada diktatura a ne demokratija po evropskim standardima.

 

III.-Primećujemo da u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika Ministarstvo pravde po ko zna koji put pravi stratešku grešku u kaznenom sistemu na način što u nedogled povećava i pooštrava već postojeće kazne Zatvor, kojom merom do sada u kaznenom sustemu nije postiglo nikakav efekt, osim što puni već prenatrpane srbske zatvore koji su umesto prevspitnih ustanova pretvoreni u radne logore u nekim slučajevimai “čekaonice za smrt”, i to u 60 % slučajeva povratnicima, zbog nepostojanja odgovarajaućih progarama postupanja i programa pripreme za otpust i mera pomoći nakon otpusta, i nepostojanja stručnih službi za sprovodjenje tih programa, pa u nedostaku zatvorskih kapaciteta za smeštaj zatvorenika i u onako prenatrpane srbske zatvore vlast počinje da gradi stadione za smeštaj uhapšenih, pritvorenih i zatvorenika, pod izgovorom da to radi u cilju unapredjenja propalog fudbala.

 

-Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže da umesto nasumičnog povećavanja i pooštravanja kazni Zatvor predloženih od strane Ministarstva pravde Republike Srbije u nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, u skladu sa odredbama dela 4.2 Strategije Vlade Republike Srbije za razvoj Sistema izvršenja krivičnih sankcija  u Republici Srbiji do 2020 godine, Kratki pregled aktivnosti za period od 2018 do 2020 godine, Ministarstvo pravde predloži donošenje zakona u cilju delotvorne i momentalne primene u praksi Opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava za Evropu i to:

-Preporuku br.R(99)22 Komiteta ministara Sveta Evrope državama članicama o prenatrpanosti zatvora i porastu broja zatvorenika,

-Preporuku Rec(200)22 Komiteta ministara državama članicama o unapredjenju sprovodjenja Evropskih pravila o sankcijama i merama u zajednici,

-Preporuku br.R(82)16 Komiteta ministara državama članicama o zatvorskom dopustu,

-Preporuku br.R(92)16 Komiteta ministara državama članicama o Evropskim pravilima o  sankcijama i merama u zajednici,

-Rezoluciju(70)1 o praktičnom organizovanju mara za nadzor i postpenalnu pomoć uslovno osudjenim ili ili uslovno oslobodjenim počiniocima,

-Da ispravi neuspeli pokušaj Vlade Republike Srbije  iz Decembra 2012 godine da Izmenama i dopunama čl.46 st.1 Krivičnog zakonika po hitnom postupku u krivično zakonodavstvo uvede Obavezan uslovni otpust” radi navodnog uskladjivanja sa propisimam Evropske unije” sa kojim ga nije uskladila, pa zato nije dao nikakve rezultate, i da u tu svrhu u Predloženom nacrtu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika Ministarstvo pravde predloži izmenu čl.46 st.1 Krivičnog zakonika kojom će u skladu sa odredbama iz Preporuke (2003)22Komiteta ministara Saveta evrope državama članicama o uslovnom otpustu, pogotovu u skladu sa odredbom pravila 20 te preporuke propisati:

-Imperativnom normom iz čl.46 st.1 Krivičnog zakonika da će se na uslovni otpust pustiti osudjeno lice koje je izdržalo 2/3 kazne, koje nije dva puta kažnjeno za teže disciplinske prestupe i kome nisu oduzete dodeljene pogodnosti.

-Što bi bio minimum objektivnih kriterijuma iz kojih se osnovano može očekivati da se osudjeno lice u dovoljnoj meri popravilo i da na slobodi neće vršiti krivična dela.

-Izmenom i dopunom čl.47 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iza stava jedan dodao bi se stav dva koji bi predvidjao obavezi nadležnog organa da po službenoj dužnosti pokrene postupak za puštanje na uslovni otpust osudjenog koji je ispunio minimum objektivnih kriterijuma propisanih noviranim čl.46 st.1 Krivičnog zakonika kojim se u kazneni sistem Republike Srbije uvodi institut Obavezan uslovni otpust u skladu sa Evropskim stndardima, u cilju rasterećenja zatvorskih kapaciteta i  postepene i lakše reintegracije osudjenog u zajednicu kao gradjanin koji poštuje zakon.

-Iz člana 47 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija bila bi brisana odredba iz stava 3 koja ovlašćuje kaznenu ustanovu da daje mišljenje nadležnom organu o opravdanosti uslovnog otpusta osudjenog koji je ispunio objektivne kriterijume iz čl.46 st.1 Krivičnog zakonika noviranog u skladu sa navedenom preporukom Komiteta Ministara, koja ne traži Mišljenje već objektivan izveštaj o statusu osudjenog lica.

-Ovo Mišljenje zatvora je do sada i sada najveća prepreka da uslovni otpust kao mera za rasterećenje zatvorskih kapaciteta i lakše uključivanja osudjenog u društvo zaživi u praksi, jer sudovi u 99,5% slučajeva odluke o zahtevima osudjenih za puštanje na uslovni otpust donose na osnovu Mišljenja zatvora iako Mišljenje zatvora kao uslov za pištanje na uslovni otpust nije propisano ni odredbom čl.46 Krivičnog zakonika ni odredbama čl.563 do čl.567 Zakonika o krivičnom postupku, a zatvorskim službenicima je omogucavalo da se nenormalno bogate uzimajući nova ci druge pogodnosti od zatvorenika da bi im za uzvrat dali pozitivno mišljenje.

-Odredbama čl.563 Zakonika o krivičnom postupku bilo bi propisano da se postupak za puštanje na uslovni otpust pokreće na molbu osudjenog i po Službenoj dužnosti od strane nadležnog organa, a odredbom čl.565 Zakonika o krivičnom postupku bilo bi propisano da osudjeno lice mora obavezno biti saslušano u postupku za puštanje na uslovni otpust kako je to propisano navedenom Preporukom Komiteta Ministara Saveta Evrope.

-Treba razmotriri mogućnost da postupak za puštanje za uslovni otpust ne sprovode sud i tužilaštvo koji su osudjenog poslali u zatvor već da se formira nezavisno kompetentno telo u čijem radu bi pored renomiranih i nekompromitovanih pravnika, predstavnika Cvetara za socijalni rad, zatvorskih vlasti i dr.bile uključene i kompetentne nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima i materijom kaznenog sistema.

 

-U cilju rasterećenja zatvorskih kapaciteta i a pogotovu smanjenja recidiva, jer se u srbskim zatvorima nalazi 60% posto povratnika, umesto povećanja i pooštravanja kazne Zatvor kojom se samo pune zatvori i povećavaju budžetski troškovi za njihovo finasiranje, izanenama i dopunama zakona o izvršenju krivičnih sankcija zatvorske vlasti i Poverenici za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera bi morali u roku od dva meseca od prijema osudjenog na izdržavanje kazne Zatvor, za svako osudjeno lice da urade Individualizovani i u praksi primenljiv program pripreme za otpust i mera pomoći nakon otpusta u skladu sa Evropskim standardima, koji će se preispistivati na svaka dva meseca, a koji danas nema nijedan zatvorenik u srbskim zatvorima, i da se vrši stalna kontrola stručnosti rada zatvorskih službenika i Poverenika za izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u tom pogledu uz pretnju otpusta iz radnog odnosa.

 

-Iz navedenih razloga Odbor za ljudska prava Leskovac predlaže da se odredbe čl.18 i čl.55 Nacrta Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koje je Ministarstvo pravde stavilo na javnu raspravu u period od 01.Oktobra do o1 Novembra 2024 godine povuku iz procedure, da predložena povećanja kazne ne treba prihvatiri jer su kontraproduktivna i do sada nisu dala nikakve rezultate, samo povećavaju budžetske trosškove, a da efikasno treba primeniti u praksi sistem kazni i mera u zajednici u skladu sa Evropskim standardima, zahtevati visoku stručnost i obučenost zatvorskog osoblja i poverenika za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera u primeni tih sankcija i pripremi za njihovu primenu, uz efikasnu kontrolu osoblja na njihovom sprovodjenje, a ne da kao do sada u radno vreme piju kafu.

 

-Istovremeno Odbor za ljudska prava Leskovac izražava duboku zabrinutost što do sada zbog predloženih neustavnih i necivilizacijskih izmena i dopuna krivičnog zakonika predloženih u članovima 18 i 55 Nacrta zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koje je predložilo Ministarstvo pravde Republike Srbije, nisu regovale advokatske komore, kancelarije misije Evropske unije i ambasador Evropske unije u Republici Srbiji, nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, sudije tužioci i slično već ćute u situaciji kada treba da vrište.

 

-Obradio Dragutin Vidosavljević pravnik i operativni saradnik Odbora za ljudska prava Leskovac.

 

 

Zakoniti zastupnik

Odbora za ljudska prava Leskovac

Dobrosav Nešić,